ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ ЛЕГЕНДАРНОМ СРПСКОМ СПОРТИСТИ Преминуо Јован Николић Дудија, икона кик-бокса, двоструки европски и светски шампион

Савез се обратио навијачима са великим жаљењем, а упутио је и искрено саучешће породици и пријатељима.

„Са великом тугом обавештавамо вас да је преминуо наш двоструки европски и светски шампион Јован Николић. Сахрана ће се обавити на доњем старом гробљу у Футогу 3. септембра у 15 часова (на Доњем старом гробљу у Футогу). Кик бокс савез Србије најискреније изражава саучешће породици и пријатељима. Нека му је вечна слава!“, пише у саопштењу Кикбокс савеза Србије.

Тужна вест потресла је цео спортски свет Србије. Николић је био двоструки европски и светски шампион, те је оставио дубок траг у свету кикбокса.

Његов допринос овом спорту је неизмерно важан, те ће се његово име заувек памтити у кикбокс заједници.

Јован Николић Дудија рођен у Новом Саду 1970. године, многима ће остати упамћен не само као човек доброг срца, већ и као велики спортиста. Преминуо је 30. августа 2024. године. Иза њега, остала је ожалошћена мајка, отац, седморо деце и два унучета.

Како његов отац каже, у својој спортској каријери нема шта није освојио!

– Прва титула му је била првак Војводине, као младић. Тренирао је и за репрезентацију Југославије, где је након шест месеци освојио титулу првака Југославије. После тих успеха, освојио је титулу првака Балкана – чак три пута! Такмичио се у Грчкој, Црној Гори, Турској, свуда по свету. Тренирао је бокс и фул контакт, а такмичио се у супер тешкој категорији. Он када је изразио жељу да тренира кик-бокс, ја сам био против тога. Као родитељ био сам забринут, није ми то ишло уз њега – он је био миран, тих и повучен. Чак је покушао да ме убеди да се бави тим спортом, тако што је довео тренера, да ме он убеди. Нисам баш био упознат са тим спортом, гледајући филмове, мени је то деловало веома грубо. Ја сам мислио да он није за то, одвраћао сам га од тога. Слушао ме је одувек и поштовао одувек- рекао је за НС Уживо, Петар Николић Дудија, отац преминулог.

-Сећам се, супруга и ја смо једном закључали врата, нисмо му дали да иде да се такмичи за Светско првенство Војводине. То је било јаче од њега. Искрао се кроз прозор и отишао да се такмичи. То му је био први пут. Цео дан смо супруга и ја провели чекајући да дође, већ очекујемо да ће нам јавити да је испребијан, кад ето њега увече стиже окићен златом. Као јуче да је било, стиже он са осмехом и каже: “реци тата драгичка”, били смо пресрећни и поносни. Освојио је све што се освојити може! Убран је међу 10 великана свих времена спортиста. Када смо били под санкцијама, два пута у Лисабону и Хелсинкију је пуштана химна и подизана застава, због њега! Једини човек у Југославији који је то урадио. Проглашен је за спортисту Југославије у мушкој конкуренцији 2004. године. Освојио је титулу професионални првак Европе, два пута аматерски првак Европе, четири пута Балкана, осам пута првак Југославије, првак интернационалног купа, не постоји шта није освојио- речи су Петра.

-О њему су сви писали! Имамо на хиљаду новинских чланака. Безброј медаља и пехара. У Немачкој је радио као тренер, а у Футогу је имао свој боксерски клуб, где је такође био тренер- рекла ожалошћена ћерка Теодора.

(Дневник/НС уживо)