POSLEDNJI POZDRAV LEGENDARNOM SRPSKOM SPORTISTI Preminuo Jovan Nikolić Dudija, ikona kik-boksa, dvostruki evropski i svetski šampion

Savez se obratio navijačima sa velikim žaljenjem, a uputio je i iskreno saučešće porodici i prijateljima.

„Sa velikom tugom obaveštavamo vas da je preminuo naš dvostruki evropski i svetski šampion Jovan Nikolić. Sahrana će se obaviti na donjem starom groblju u Futogu 3. septembra u 15 časova (na Donjem starom groblju u Futogu). Kik boks savez Srbije najiskrenije izražava saučešće porodici i prijateljima. Neka mu je večna slava!“, piše u saopštenju Kikboks saveza Srbije.

Tužna vest potresla je ceo sportski svet Srbije. Nikolić je bio dvostruki evropski i svetski šampion, te je ostavio dubok trag u svetu kikboksa.

Njegov doprinos ovom sportu je neizmerno važan, te će se njegovo ime zauvek pamtiti u kikboks zajednici.

Jovan Nikolić Dudija rođen u Novom Sadu 1970. godine, mnogima će ostati upamćen ne samo kao čovek dobrog srca, već i kao veliki sportista. Preminuo je 30. avgusta 2024. godine. Iza njega, ostala je ožalošćena majka, otac, sedmoro dece i dva unučeta.

Kako njegov otac kaže, u svojoj sportskoj karijeri nema šta nije osvojio!

– Prva titula mu je bila prvak Vojvodine, kao mladić. Trenirao je i za reprezentaciju Jugoslavije, gde je nakon šest meseci osvojio titulu prvaka Jugoslavije. Posle tih uspeha, osvojio je titulu prvaka Balkana – čak tri puta! Takmičio se u Grčkoj, Crnoj Gori, Turskoj, svuda po svetu. Trenirao je boks i ful kontakt, a takmičio se u super teškoj kategoriji. On kada je izrazio želju da trenira kik-boks, ja sam bio protiv toga. Kao roditelj bio sam zabrinut, nije mi to išlo uz njega – on je bio miran, tih i povučen. Čak je pokušao da me ubedi da se bavi tim sportom, tako što je doveo trenera, da me on ubedi. Nisam baš bio upoznat sa tim sportom, gledajući filmove, meni je to delovalo veoma grubo. Ja sam mislio da on nije za to, odvraćao sam ga od toga. Slušao me je oduvek i poštovao oduvek- rekao je za NS Uživo, Petar Nikolić Dudija, otac preminulog.

-Sećam se, supruga i ja smo jednom zaključali vrata, nismo mu dali da ide da se takmiči za Svetsko prvenstvo Vojvodine. To je bilo jače od njega. Iskrao se kroz prozor i otišao da se takmiči. To mu je bio prvi put. Ceo dan smo supruga i ja proveli čekajući da dođe, već očekujemo da će nam javiti da je isprebijan, kad eto njega uveče stiže okićen zlatom. Kao juče da je bilo, stiže on sa osmehom i kaže: “reci tata dragička”, bili smo presrećni i ponosni. Osvojio je sve što se osvojiti može! Ubran je među 10 velikana svih vremena sportista. Kada smo bili pod sankcijama, dva puta u Lisabonu i Helsinkiju je puštana himna i podizana zastava, zbog njega! Jedini čovek u Jugoslaviji koji je to uradio. Proglašen je za sportistu Jugoslavije u muškoj konkurenciji 2004. godine. Osvojio je titulu profesionalni prvak Evrope, dva puta amaterski prvak Evrope, četiri puta Balkana, osam puta prvak Jugoslavije, prvak internacionalnog kupa, ne postoji šta nije osvojio- reči su Petra.

-O njemu su svi pisali! Imamo na hiljadu novinskih članaka. Bezbroj medalja i pehara. U Nemačkoj je radio kao trener, a u Futogu je imao svoj bokserski klub, gde je takođe bio trener- rekla ožalošćena ćerka Teodora.

(Dnevnik/NS uživo)