Испреплетене стазе науке и спорта Сенке Бајић

„Награда је дошла неочекивано, јер код нас овај спорт још увек није признат и примећен као у свету, где су екстремни спортови уобичајена ствар“, каже Сенка и додаје да у средини где владају спортови попут фудбала, тениса, кошарке и других, бити признат и стати раме у раме са врхунским спортистима из различитих области је велико признање.

Овим екстремним и за девојку необичним спортом почела је да се бави 2010.године и одмах кренула са такмичењима у којима је само низала награде, да би 15.јула прошле године постала и светска шампионка. Титулу најбоље на свету је освојила на врло захтевној стази у Француској која је доста другачија од оне на коју је навикла. 

Осим тога што је шампион у спорту, Сенка је и докторант на Факултету техничких наука у Новом Саду из области Заштита на раду, на ком држи и вежбе студентима, али и професионални тренер у теретани “Елевате” у којој држи тренинге.

Сезона само што није почела, али она све постиже добром организацијом и уиграношћу, јер како сама каже, спорт је увек био саставни део њеног живота. Сећа се како је увек из школе трчала на тренинге, те јој је то и прешло у рутину.

„Прво сам тренирала одбојку, али чим сам стала на даску родила се љубав, и не бих могла да се одлучим да ли више волим борд на снегу или планински скејт борд, у сваком случају, тренинзи су на отвореном и то је предност овог спорта“,каже Сенка која се прво такмичила у сноуборду, да би  убрзо након што је стала на маунтинборд почела са такмичењима и у овој дисциплини.

Само пар месеци након што је први пут стала на маунтинборд код “Ловотурса” на Петроварадинској тврђави, брзо је почела са такмичењима.

Сада тренира на одличним теренима у Бајк парку у Буковцу, где како сама каже има и девојака, али и деце.

„Шири се прича, и код нас екстремни спортови постају заступљенији, поготово откако је изграђен Скејт парк у Лиманском парку, та сцена је ојачала, а у прилог нам само иде чињеница да се скејт и сурф сада убацују на Олимпијаду 2020.године“, каже Бајићева и додаје да се помера граница екстремног спорта, јер су екстремне само повреде, које могу да се десе у сваком спорту.

Падове је престала да броји, а из спорта научила да увек устане после пада.

„Најболније ми је било када сам сломила руку 2012. године за време квалификација, а болно ми је било зато што сам морала да пропустим такмичење и десило ми се баш пред рођендан“, каже Сенка кроз смех, који ретко када силази са њеног лица, као и позитивна енергија којом зрачи.

У дисциплини у којој се она такмичи најбитније је време, ко први прође кроз циљ тај је победник, а поред тога постоји фристајл дициплина у којој се такмичари надмећу у скоковима и триковима.

„Предност је бити у кондицији, али на даску може да стане свако. Највећа предност по мени између маунтинборда, сноуборда и скејта је у томе што су у првом случају везане ноге, и сноуборд је најбржи“, каже Сенка којој је преовладала љубав према борду.

Она каже да је у њеној генерацији било нормално да се вози скејт. Тренутно је сезона сноуборда, те се Сенка пре неки дан вратила са Копаоника, а чим се заврши сезона сноуборда, почињу тренинзи на маунтинборду, тако да је ова насмејана девојка “на дасци” током целе године.

„Крајем јуна браним светску титулу у Крању у Словенији, током целе године морам да будем у форми, а најозбиљније припреме почињу месец и по пре такмичења“,каже Сенка. Она додаје да је већина наших такмичара из Новог Сада због врхунске стазе у Буковцу и да Београђана скоро и да нема.

Иако сноуборд важи за екстремни спорт, у односу на период пре десет година, много се више може видети бордера на планини.

„За разлику од сноуборда, маунтинборд захтева ширу и уређену стазу, на којој може да се закочи. Фрушка гора нам је пуно дала, тако да смо јој захвални. У септембру се код нас одржава европско првенство, а у међувремену такмичићу се и у Немачкој и Пољској, Немци често имају такмичења, јер је код њих маунтинборд доста заступљен“, истиче Сенка.

Она опрему добија од спонзора, а да би се почело са овим спортом потребна је само воља, јер даска не мора одмах на почетку да се купује.

„“Маунтинборд Србија” где сам и сама почела да тренирам има довољно опреме, те да би се почело, потребно је само доћи на тренинг“, каже Сенка, која напомиње да у њеном случају киша је највећи кривац за изостанак тренинга, јер је неопходно да земља буде сува и точкови не упадају у блато.

Сенка је стекла многа пријатељства због спорта и каже да се сви друже, упркос томе што се и надмећу међу собом.

„Пала сам хиљаду пута ниједном нисам помислила да ово није за мене, него да сада дефинитивно морам са победим. Треба храбрости, али и нешто да те испуњава или како ми кажемо, да те “вози”. У спорту себи увек поставим изазове које волим да испуњавам, како или колико брзо ћу нешто одвести“, напомиње Сенка, која углавном вози брзе и дугачке стазе, за разлику од оне динамичне у Француској.

Маунтинборд се креће брзином и до 40 километара на час и сви возачи кажу да је посебан осећај, мада наравно никада почетник неће добити прилику за тешку стазу, док не усаврши вожњу и технику.

„Остала ми је жеља и сигурно ћу пробати једном да сурфујем, за који исто кажу да је посебан осећај. Винд сурф сам пробала и стварно је сличан осећај, а опет другачији, па верујем да је тако и са сурфом, због таласа“, каже Сенка, коју је спорт научио много чему, а највише порази, како сама каже, од полагања испита, до много озбиљнијих животних ситуација. Нисам ни свесна колико сам научила и колико ми је спорт изградио карактер. Имам осећај да могу све, а то и јесте суштина, јер је то све ствар главе.“

Маша Стакић