Isprepletene staze nauke i sporta Senke Bajić

„Nagrada je došla neočekivano, jer kod nas ovaj sport još uvek nije priznat i primećen kao u svetu, gde su ekstremni sportovi uobičajena stvar“, kaže Senka i dodaje da u sredini gde vladaju sportovi poput fudbala, tenisa, košarke i drugih, biti priznat i stati rame u rame sa vrhunskim sportistima iz različitih oblasti je veliko priznanje.

Ovim ekstremnim i za devojku neobičnim sportom počela je da se bavi 2010.godine i odmah krenula sa takmičenjima u kojima je samo nizala nagrade, da bi 15.jula prošle godine postala i svetska šampionka. Titulu najbolje na svetu je osvojila na vrlo zahtevnoj stazi u Francuskoj koja je dosta drugačija od one na koju je navikla. 

Osim toga što je šampion u sportu, Senka je i doktorant na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu iz oblasti Zaštita na radu, na kom drži i vežbe studentima, ali i profesionalni trener u teretani “Elevate” u kojoj drži treninge.

Sezona samo što nije počela, ali ona sve postiže dobrom organizacijom i uigranošću, jer kako sama kaže, sport je uvek bio sastavni deo njenog života. Seća se kako je uvek iz škole trčala na treninge, te joj je to i prešlo u rutinu.

„Prvo sam trenirala odbojku, ali čim sam stala na dasku rodila se ljubav, i ne bih mogla da se odlučim da li više volim bord na snegu ili planinski skejt bord, u svakom slučaju, treninzi su na otvorenom i to je prednost ovog sporta“,kaže Senka koja se prvo takmičila u snoubordu, da bi  ubrzo nakon što je stala na mauntinbord počela sa takmičenjima i u ovoj disciplini.

Samo par meseci nakon što je prvi put stala na mauntinbord kod “Lovotursa” na Petrovaradinskoj tvrđavi, brzo je počela sa takmičenjima.

Sada trenira na odličnim terenima u Bajk parku u Bukovcu, gde kako sama kaže ima i devojaka, ali i dece.

„Širi se priča, i kod nas ekstremni sportovi postaju zastupljeniji, pogotovo otkako je izgrađen Skejt park u Limanskom parku, ta scena je ojačala, a u prilog nam samo ide činjenica da se skejt i surf sada ubacuju na Olimpijadu 2020.godine“, kaže Bajićeva i dodaje da se pomera granica ekstremnog sporta, jer su ekstremne samo povrede, koje mogu da se dese u svakom sportu.

Padove je prestala da broji, a iz sporta naučila da uvek ustane posle pada.

„Najbolnije mi je bilo kada sam slomila ruku 2012. godine za vreme kvalifikacija, a bolno mi je bilo zato što sam morala da propustim takmičenje i desilo mi se baš pred rođendan“, kaže Senka kroz smeh, koji retko kada silazi sa njenog lica, kao i pozitivna energija kojom zrači.

U disciplini u kojoj se ona takmiči najbitnije je vreme, ko prvi prođe kroz cilj taj je pobednik, a pored toga postoji fristajl diciplina u kojoj se takmičari nadmeću u skokovima i trikovima.

„Prednost je biti u kondiciji, ali na dasku može da stane svako. Najveća prednost po meni između mauntinborda, snouborda i skejta je u tome što su u prvom slučaju vezane noge, i snoubord je najbrži“, kaže Senka kojoj je preovladala ljubav prema bordu.

Ona kaže da je u njenoj generaciji bilo normalno da se vozi skejt. Trenutno je sezona snouborda, te se Senka pre neki dan vratila sa Kopaonika, a čim se završi sezona snouborda, počinju treninzi na mauntinbordu, tako da je ova nasmejana devojka “na dasci” tokom cele godine.

„Krajem juna branim svetsku titulu u Kranju u Sloveniji, tokom cele godine moram da budem u formi, a najozbiljnije pripreme počinju mesec i po pre takmičenja“,kaže Senka. Ona dodaje da je većina naših takmičara iz Novog Sada zbog vrhunske staze u Bukovcu i da Beograđana skoro i da nema.

Iako snoubord važi za ekstremni sport, u odnosu na period pre deset godina, mnogo se više može videti bordera na planini.

„Za razliku od snouborda, mauntinbord zahteva širu i uređenu stazu, na kojoj može da se zakoči. Fruška gora nam je puno dala, tako da smo joj zahvalni. U septembru se kod nas održava evropsko prvenstvo, a u međuvremenu takmičiću se i u Nemačkoj i Poljskoj, Nemci često imaju takmičenja, jer je kod njih mauntinbord dosta zastupljen“, ističe Senka.

Ona opremu dobija od sponzora, a da bi se počelo sa ovim sportom potrebna je samo volja, jer daska ne mora odmah na početku da se kupuje.

„“Mauntinbord Srbija” gde sam i sama počela da treniram ima dovoljno opreme, te da bi se počelo, potrebno je samo doći na trening“, kaže Senka, koja napominje da u njenom slučaju kiša je najveći krivac za izostanak treninga, jer je neophodno da zemlja bude suva i točkovi ne upadaju u blato.

Senka je stekla mnoga prijateljstva zbog sporta i kaže da se svi druže, uprkos tome što se i nadmeću među sobom.

„Pala sam hiljadu puta nijednom nisam pomislila da ovo nije za mene, nego da sada definitivno moram sa pobedim. Treba hrabrosti, ali i nešto da te ispunjava ili kako mi kažemo, da te “vozi”. U sportu sebi uvek postavim izazove koje volim da ispunjavam, kako ili koliko brzo ću nešto odvesti“, napominje Senka, koja uglavnom vozi brze i dugačke staze, za razliku od one dinamične u Francuskoj.

Mauntinbord se kreće brzinom i do 40 kilometara na čas i svi vozači kažu da je poseban osećaj, mada naravno nikada početnik neće dobiti priliku za tešku stazu, dok ne usavrši vožnju i tehniku.

„Ostala mi je želja i sigurno ću probati jednom da surfujem, za koji isto kažu da je poseban osećaj. Vind surf sam probala i stvarno je sličan osećaj, a opet drugačiji, pa verujem da je tako i sa surfom, zbog talasa“, kaže Senka, koju je sport naučio mnogo čemu, a najviše porazi, kako sama kaže, od polaganja ispita, do mnogo ozbiljnijih životnih situacija. Nisam ni svesna koliko sam naučila i koliko mi je sport izgradio karakter. Imam osećaj da mogu sve, a to i jeste suština, jer je to sve stvar glave.“

Maša Stakić