ЕП рвање: Ана Ранђеловић за историју

Ана је у одлучујућој борби, у категорији до 53 килограма, поражена техничком супериорношћу од Немице Нине Хемер. Иако није стигла до медаље, Ана је остварила историјски, највећи успех женског рвања наше земље од самосталности.

Златна медаља засијала је на грудима Ванесе Каладзинскаје из Белорусије, која је у финалу победила Рускињу Наталију Малишеву. У другом мечу за бронзану медаљу Марија Преволараки (Немачка) била је боља од Јулије Леорда (Молдавија).

Ана је до сјајног резултата за медаљу дошла уз помоћ среће приликом жреба, који јој је омогућио да на струњачу изађе тек у четвртфиналу. Међутим, одмах је поклекла пошто је за ривалку имала веома квалитетну такмичарку из Русије Наталију Малишеву, која је уласком у финале повукла Српкињу у борбу за бронзану медаљу. Ана Ранђеловић показала је сав свој таленат, али је у одлучујућем мечу поражена од искусније немачке такмичарке Нине Хемер, која је већ раније освајала медаље на ЕП.

У среду су на струњачу изашла још два српска такмичара. У категорији до 65 килограма у слободном стилу рвао је Перица Димитријевић, према коме жреб није био наклоњен. Већ у квалификацијама, у првом мечу, елиминисао га је веома добри борац из Грузије Зураби Јакобишвили. Имајући у виду да је Грузијац посустао у полуфиналу од Руса Илијаса Бекбулатова, био је то крај и за нашег Димитријевића.

У категорији до 97 килограма борба у осмини финала била је и једина за нашег Марка Јовановића, пошто га је из даљег такмичења избацио Магомедгађи Омардибирович Нуров из Македоније. Међутим, Македонац је заустављен у четвртфиналу од Ризе Јилдирима из Турске, што је био крај европске приче за Јовановића.

- За већину наших такмичара ово је било прво Европско првенство у рвању слободним стилом и на основу онога што су до сада показали је за сваку похвалу. За велики помак нашег рвања слободним стилом много је допринео тренер Али Резима, који је презентовао израелску школу рвања и донео потребно знање за велика такмичења. Сада је потребно да следимо његова упутства и савете. Очекујем да ће доћи до експанзије слободног стила у наредном периоду и да ћемо кренути стопама грчко-римског стила, који код нас има велику традицију и одличне резултате. Ана Ранђеловић је остварила до сада највећи успех, али и сви остали такмичари су се трудили и дали све од себе да се представе у што бољем светлу - рекао је члан стручног штаба националног тима у слободном стилу Предраг Будић, који се нада да ће, уз добар жреб и мало среће, у преостала два дана успети да дођемо до медаље.

У четвртак на струњачу излазе Заур Ефендијев (74 килограма) и Стефан Таричић (61) у слободном стилу, као и Мерима Галетин (55) у рвању за жене, а сутра Никола Гајић (70) и Предраг Дубајић (125). Највише се очекује од Ефендијева, који чак може и до медаље, али и од Гајића, који је одлично физички спреман.

Такмичења почињу у 10 часова, квалификације су до 14, а борбе за медаље су од 19 до 21 сат.

Ј. Галић

Ана Ранђеловић: Одлична на струњачи и на факултету

Ана Ранђеловић, 23-годишња такмичарка, остварила је најбољи резултат за Србију од самосталности у слободном стилу. Она је прва наша такмичарка која се нашла у борби за медаљу. Иако крхке грађе, стигла је до меча за бронзане медаље и то против искусније немачке рвачице Нине Хемер.

- Први пут сам се састала с њом. Хемерова је јуниорска првакиња Старог континента, учесница Олимпијских игара у Рију, а свој квалитет је показала и синоћ када је до победе дошла захваљујући искуству. Ја сам дала све од себе, али је то у овом тренутку још увек недовољно за медаље. И поред свега добила сам честитке за борбеност, увидела сам грешке које бих морала да исправим како бих у будућности стигла до медаље. У првих 10-ак секунди имала сам трему од публике, камера, рефлектора, па сам у меч ушла бољажљиво. То све може да се подведе под дечије болести - рекла је Ана Ранђеловић.

Српкиња је била миљеница Фортуне. Захваљујући жребу била је у повлашћеном положају, па је прву борбу имала тек у четвртини финала.

- Четири такмичарке које извуку најмање бројеве од 1 до 100 бивају у повлашћеном положају. Ето, први пут у каријери, то се мени догодило. Извукла сам број осам, што ми је донело позицију у костуру у четвртини финала, добру групу и противницу која ме је повукла у борбу за медаљу. Ја сам прва српкспа такмичарка који се у слободном стилу бори за медаљу.

У првој борби сачекала је Рускиња Наталија Малишева.

- Очекивано сам поражена, али сам могла много боље да се представим. Срећом, она је стигла до финала и мене одвукла у даље такмичење.

Ана се рвањем бави седам година у Црвеној звезди, а пре тога 13 година бавила се yudom.

- Покушала сам да тренирам и самбо, али то није заокупило моју пажњу, за разлику од рвања, где сам се већ после првог тренинга заљубила у тај спорт. Мој отац је био рвач, а занимљиво је то да ме је другарица увела у борилачке спортове.

Женско рвање је атрактивно за гледање, али у нашој земљи нема много девојака које га тренирају.

- Многи ме и дан данас питају откуд ја у рвању, пошто сам ван струњаче углавном дотерана и нашминкана, а и не личим на грубу девојку. Рвање за жене уопште није груб спорт, иако се много више тучемо и имамо више акције од мушкараца.

Њене амбиције су да освоји медаљу и у рвању за жене.

- Као јуниорка заузела сам 7. место на Европском првенству, на Медитеранским играма као сениорка освојила сребрну и бронзану медаљу, а мој највећи досадашњи успех је бонза на СП у Гретлингу да бих освојила медаљу и у слободном стилу потребно је да прође доста времена, али и среће приликом жреба.

Поред одличних резултата на спортском плану, најбоља српска рвачица велику пажњу посвећује и свом образовању.

- Дипломирала сам на Високој школи електротехнике и рачунарства са просечном оценом 9,2. Потом сам се запослила као програмер у једној фирми, али упоредо наставила специјалистичке студије - открила је Ана Ранђеловић.

Ј. Г.