Душан Сарић, најбољи зрењанински џудиста: Припрема се да одбрани титулу

Оно што га у наредном периоду чека јесте одбрана ове титуле, а Душан са великим оптимизом ишчекује првенство које је на програму 21. септембра. Вредно тренира, као што је чинио и у досадашњој каријери, упркос мањим повредама, које је коначно пребродио.

- Првенство Србије за млађе сениоре се одржава 21. септембра и ово је последња година у којој могу да наступам у тој категорији. Прошле године сам био првак Србије, тако да сада браним титулу. Видећемо шта ће бити, али су очекивања велика. С базичним припремама смо почели још у јуну, полако вежбам и технику и до 21. септембра би све требало да буде како треба – каже за „Дневник“ Душан Сарић.

Са овим младим и веома успешним зрењанинским спортистом разговарали смо у Дому борилачких спортова Партизан, где џудисти Пролетера имају тренинге. Душан нас је угостио у, могло би се слободно рећи, његовој другој кући, с обзиром на то да је овде провео сате и дане, месеце и године, тренирајући како би постигао све оно што му пише у богатој спортској биографији, иако је реч о момку који има тек 22 године и пред којим је још пуно такмичења и медаља.

- Џудом сам почео да се бавим у првом разреду основне школе. Пре тога сам неколико година тренирао пливање и нисам се пронашао у томе. Сматрао сам да се у пливању не могу доказати као у борилачким спортовима. Пет година је трајао неки почетни период, без озбиљнијих резултата, а онда је уследила прва златна медаља на државном првенству.

Од тада су тренинзи постали озбиљнији, у неким периодима и по неколико пута дневно, а резултати су се низали један за другим. Државне медаље је освајао у свим узрасним категоријама, почев од пионира до сениора. Запажене резултате остварио је и на међународној сцени, пошто је постао власник више балканских медаља. Био је и првак Европе у категорији млађих јуниора.

- Од самог почетка сам члан Пролетера МД. Први тренер ми је био Павле Зеремски, а сада су то Никола Саватовић и Томислав Кохајм.

На питање шта га је толико привукло џудоу, одговара да је то адреналин.

- Привлачи ме адреналин, кад ме неко победи већ на наредном такмичењу желим да докажем да сам бољи од њега. У џудоу побеђују нијансе. Борба траје пет минута, а само једна секунда може све да преокрене. Привлаче ме и резултати, јер верујем да сам труд без резултата не би потрајао дуго – сматра Душан, иначе студент друге године Правног факултета у Новом Саду.   

Ж. Балабан