Борислава Перић Ранковић, најтрофејнија стонотенисерка са инвалидитетом

У Шпанији га је са две медаље претекла његова ученица Борислава Перић Ранковић. Популарна Беба освојила је у Гранади злато у дублу са Надом Матић, клупском колегиницом из новосадског Спина и бронзу у миксу са Младеном Ћирићем из новосадске Тврђаве 021. Тако је дошла до бројке од 27 одличја са највећих такмичења. Може да се похвали и да је била европска и светска првакиња, параолимпијска шампионка, а за 2015. годину је проглашена и за најбољу на планети. На светским шампионатима је сакупила осам одличја, четири златне, сребрну и три бронзане.

– Веома је леп осећај претећи учитеља, поготово када знаш колико је труда и рада у све то уложено. Пре Светског првенства ми је недостајала једна медаља да га достигнем, а пошто сам освојила две у Гранади сада сам га и претекла – казала је Борислава Перић Ранковић у разговору за наш лист.

На СП сте играли по новим правилима, имали сте много непознаница. Како сте се снашли?

– Било је веома необично, јер приликом самог приласка столу знате да немате право на грешку барем до полуфинала, јер уласком у полуфинале сте обезбеђивали медаљу. То је изазивало велико психолошко оптерећење. Није било лако уопште. Младен Ћирић и ја нисмо имали много прилике да увежбавамо микс дубл. Али, ето стицајем околности, смо успели, мало нам је недостајало да уђемо и у финале. Надам се да ће у наредним такмичењима то бити много боље.

У дублу са Надом Матић оправдали сте улогу фаворита и дошли до злата. Да ли је било теже од очекиваног?

– Сви мечеви су били тешки поготово што сам већину у миксу и дублу играла пет сетова. У једном моменту смо Младен и ја играли за улазак у финале са Немцима, мени је рекет остајао код судије, јер сам одмах затим ишла за други сто да играм други меч, овога пута у дублу са Надом. Нисам имала ни минут паузе. Једноставно нови систем такмичења је другачији, идете са стола на сто, из меча у меч, микс па дубл, или обрнуто. У пет минута морате да се прилагодите саиграчу с којим у том тренутку наступате.

После свега тога следила су надметања у сингл. Нисте успели да одбраните злато освојено пре четири године у Словенији?

– Изгубила сам од Туркиње Ирем Олук. Пре тога смо Нада и ја њу и саиграчицу Хатиче Дунан победиле 3:0 у дублу у четвртфиналу. Психички и физички сам се истрошила у миксу и дублу, тако да сам у неку руку ушла „празна” у тај меч. Нисам добро одиграла и на крају сам честитала бољој пожелевши јој срећу у даљем такмичењу. Али, она је стала већ на следећој степеници.

О будућности после Нове године

Наредне године је Европско првенство, а за две године Параолимпијске игре. Размишљате ли о новим такмичењима?

– Тренутно не размишљам ни о чему. Протеклих месеци смо се вредно припремали за СП, па је онда дошло то такмичење. Испразниле су нам се батерије, нисмо проводили довољно времена са породицама и пријатељима. Сада ћемо прво све то да надокнадимо. Тек после Нове године ћемо да ставимо на папир планове, пошто размишљам само годину дана унапред. За остало ћемо видети када дође време – казала је Беба.

Да ли је била олакшавајућа или отежавајућа околност то што сте знали да у Гранади неће играти Кинези и Руси?

– Искрено, мислим да је отежавајућа околност заправо нови систем такмичења, јер немате право на грешку. Сви који дођу на СП желе медаљу и дају све од себе, а онда се погоди неки мали детаљ који вас поремети. Ја сам у том четвртфиналу у синглу уместо на столу број два играла на столу број осам. То нисмо очекивали и можда ми је то мало пореметило концепцију у глави. Никада немате растерећење када знате да не долазе најбољи, морате увек да дате све од себе, јер сви долазе решени да се домогну медаље. То је увек психолошко оптерећење – нагласила је Борислава Перић Ранковић.

Гордана Маленовић