Стеван Јеловац: Не сумњам у пласман на светско првенство

Одлични крилни центар Стеван Јеловац (1989, 208 цм), тренутно играч руске екипе Нижњи Новгород,  добрим играма заслужио је позив селектора Александра Ђорђевића и недавно је одиграо своје прве утакмице у дресу са државним грбом, против Немачке и Аустрије, у којима је оставио добар утисак. У мечу са Аустријанцима био је најефикаснији у српском тиму са 21 поеном, па задовољство због дебија у дресу Србије је велико.

-Пресрећан сам заиста, то је нешто што сам одувек желео – каже Стеван Јеловац. –Додуше, можда је могло то и знатно раније да се деси, али није, стицајем околности. Но, у препрезентацији сам примљен одлично, мноштво играча сам познавао од раније, с обзиром да сам против многих играо, или наступао у истом клубу у неком периоду каријере. Што се селектора тиче, он је феноменалан! Уопште не сумњам да ћемо се пласирати на Светско првенство.   До репрезентативно дреса пут је био дуг и мукотрпан. Стеван је почео да игра кошарку у новосадском клубу Спорт ки, код тренера Јанка Луковског, одакле је као tinеjyеr отишао у Партизан, где је наступао за млађе категорије. Као сениор, у  два наврата, био је у Меги, једну полусезону провео је у Звезди, а прва инострана станица била је турска Анталија. Играо је и за Јувеказерту, Лиетвос Ритас, а потом је три успешне сезоне провео у Сарагоси. Игре у Шпанији препоручиле су га Нижњем Новгороду.

-У Шпанији је било одлично, а у Русији сам први пут имао срећу да радим са стручним штабом из Србије, тренером Зораном Лукићем и његовим помоћником Предрагом Базаревићем. Ту је и Марко Несторовић, координатор за млађе категорије клуба. У Нижњем живи и студира Новосађанин Немања Ћулибрк, мој добар пријатељ, и све то ми је помогло да се још боље осећам. Клуб је добар, задовољан сам минутажом и партијама које пружам, уз пут учим руски језик. Имам уговор до краја сезоне, с опцијом продужетка на још годину. Видећемо... У овом моменту фокусиран сам на то да се екип пласира у плеј – оф и надам се да ћемо то оставрити.

Менталитет људи и начин живота битно се раликују на Пиринејима и Русији, а нарочито је за Стевана била упечатљива огромна температурна промена, тачније хледна руска зима.

-Живот је овде заиста другачији у односу на Шпанију. Руси су по менталитету сличнији нама,а Нижњи, иако много већи, сличан је Новом Саду.

Рођени Новосађанин  у родном граду није играо сениорску кошарку, али никада се не зна шта носи дан, а шта ноћ.

-У руској лиги путовања су дуга и напорна, па то не оставља много слободног времена, а готово да нема преноса мечева КЛС.Што се Војводине тиче, познајем тренера Филипа Соцека и неколико старијих играча, попут Крсте Бјелице  и Николе Силађија. Затекли сте ме питањем да ли бих играо у Војводини...  Нисам о томе размишљао. Ипак, ако клуб буде у добром стању и ако буде играо АБА лигу, све је могуће  - каже Стеван Јеловац.

Д. Кнежић