Skeptičan sam oko novog plana Evrolige LEGENDARNI KOŠARKAŠKI TRENER OTVORENO

*Zajednička realizacija intervjua sa Basketball Sphere i Mocart sportom

- Radeći sa trenerom Popovičem i San Antonio Sparsima, zaista sam shvatio koliko je važno da tim bude kao porodica i nikad ne zaboraviš da su igrači prvo ljudi, bez obzira na to kako igraju - podvukao je Etore Mesina u razgovoru za Atletik pre više od pet godina, u tekstu posvećenom italijanskom stručnjaku u kojem su brojne NBA zvezde, poput samog Grega Popoviča, ali i Paua Gasola i Demara Derozana govorili o njegovim kvalitetima kroz prizmu dobijanja šanse u NBA ligi na mestu prvog trenera.

Baš taj ljudski momenat je ono što će obeležiti karijeru Etorea Mesine u poslednjih nekoliko godina. U vremenu kada su treneri sve više tretirani kao roba i nešto što je prolazno, 65-godišnji strateg iz Katanije jedini je na tlu Evrope uz Željka Obradovića čiji status, uslovno rečeno, ne zavisi samo od rezultata, već i od uspostavljenog sistema, odnosno “programa”, kako će Etore Mesina u svom blogu za ruske medije pod nazivom “Suština Sparsa”, nazvati izgrađenu kulturu pomenute franšize.

Tako bi, hipotetički, u nekom drugom tekstu sa naslovom " Suština Milana”, centralna tema moglo da bude poverenje koje vodeći ljudi, konkretno Đorđo Armani, imaju kada je u pitanju Etore Mesina. Nedvosmisleno mu dajući podršku i u sezonama kada Milano nije imao najbolji skor u Evroligi, uglavnom zbog velikog broja povreda i sličnih okolnosti. Napravljena je distinkcija u odnosu na košarkaški “vrli novi svet” u kojem su treneri toliko smenjivi da sve više postaju brojevi, a sve manje ljudi sa imenom i prezimenom.

Etore Messina – ikona evropske košarke

Ime Etorea Mesine duboko je urezano u strukturu košarkaške Evrope. Četiri puta bio je najbolji na kontinentu, dva puta je bio najbolji trener Evrolige i sve to radeći u najkvalitetnijim klubovima – od Virtusa, CSKA, Real Madrida, Milana… Iskustvo je oplemenio i boravkom u NBA ligi – Los Anđeles Lejkersima i San Antonio Sparsima. Kako provejava kroz brojna analitička razmišljanja sa druge strane Atlantika, jedan je od najboljih stručnjaka koji nikada nije bio prvi trener NBA tima. To je već neka druga priča…

Ono što je trentuno, to je da se Etore Mesina sa svojim Milanom suočava sa velikim izazovima. Italijanski sastav sa skorom 15-13 u Evroligi gostuje Crvenoj zvezdi (16-12), u jednoj od najbitnijih utakmica u borbi za plej-of u elitnom takmičenju. I ne samo to. Svestan je i svih tokova koje nova košarkaška realnost nosi sa sobom, a tiču se tzv. salary capa i prodora NBA u Evropu, o čemu je govorio u svom stilu.

Pre takvih pitanja kojima se u ovom momentu bavi Evropa, koja reč o Crvenoj zvezdi. Milano je u Beograd došao po čak petu uzastopnu gostujuću pobedu nad pomenutim rivalom, kojeg je ubedljivo savladao u Unipol forumu u prvom međusobnom okršaju ove sezone.

- Kao i uvek, biće to veoma zahtevna utakmica. Očekuje nas rasprodata dvorana i veoma fizički moćan tim. Crvenoj zvezdi je potrebna pobeda, pobeda je potrebna i nama. Biće to igra nerava i detalji će odlučiti ko će biti bolji. Vrlo je teško ove sezone. Svi se bore sa povredama i moraju da menjaju petorke i rotacije. Tu je i umor zbog nacionalnih liga i sve je izazovnije da budeš konstantan na duže staze, što su do sada uspeli Panatinaikos i Olimpijakos i možda Bajern. Iz nedelje u nedelju se stvari menjaju. Zato je veoma zahtevno predvideti šta će se desiti u jednom duelu - počeo je razgovor Etore Mesina.

Tema broj jedan je nastup Nikole Mirotića koji se povredio protiv Fenerbahčea, ali je doputovao sa timom i ima želju da igra.

- Još uvek oseća bol. Srećom ništa nije slomljeno. Ukoliko bude igrao, neće pogoršati situaciju, osim ako ne dobije ponovo udarac. Videćemo kako će reagovati na trening. Kada igrač želi da igra, moraš to da poštuješ.

U dosadašnjem toku sezone bio je uspešan protiv srpskih ekipa. U tri odigrana susreta, upisao je dve pobede. Jedini poraz desio se u Milanu protiv Partizana.

- Nije moj posao da ih poredim, to je vaš posao. Imam mnogo prijatelja ovde i ne želim da kažem nešto glupo (smeh). I jedni i drugi imaju ‘dubinu’, sa mnogo talenta i fizikalnosti.

Evropska košarka u smislu finansija neće biti ista od ove jeseni. Uvođenjem određenih finansijskih ograničenja, ekipe sa A licencom, među koje spada i italijanski tim, na plate će biti predviđeno da se potroši ravno osam miliona evra i to ne računajući dvojicu najplaćenijih igrača, U23 igrače, igrače sa dugoročnim povredama (minimum dvomesečna pauza), igrače koji su proveli minimum tri godine u klubu i celu platu srednje plaćenog igrača (oko 600 hiljada evra). Tih osam miliona bez pomenutih dodataka čini osnovnu bazu plate, dok je minimalna blizu 5,9 miliona evra. Bogatiji klubovi ne gledaju blagonaklono na takvu raspodelu uloga, dok oni ne toliko finansijski moćni to dočekuju sa pozitivnim razmišljanjima zbog potencijala da se kompetitivnost i ujednačenost Evrolige poveća.

- Prvo, to nije salary cap. To imamo u SAD, jer su svi prihodi stavljeni u isti fond. Toga nema u Evropi. Veoma me interesuje šta će biti sa tim, jer je najbitnija stvar svakog prava i koncepta kako se to primenjuje. U NBA ligi se i najmanji propust detektuje i kažnjava. Činjenica je da kada govorimo u Evropi, pričamo o različitim zemljama, različitom oporezivanju i različitom okruženju. Malo sam skeptičan, iako je važno da se napravi nešto što je održivo. Savršeno razumem svrhu i cilj. Ne znam samo da li je lako primenljivo.

U intervjuu za Jurohups pre nekoliko meseci, podvukao je da je Evroliga pre 15 godina izgubila šansu da bude razvojna liga za NBA. Sada, prema najnovijim informacijama, NBA kuca na vrata Evrope. Pominju se timovi poput Mančester Sitija, Pari sen Žermena, ali i nekih drugih novih atraktivnih destinacija. Sa druge strane, realnost je takva da je tržište u Evropi veoma siromašno, na šta su uticali brojni faktori, poput finansijske situacije sa koledžom ili Dži ligom.

- Nisam želeo da umanjim ulogu Evrolige. Tada smo bili na važnom putu, imali smo alternativu da razvijamo igrače. Ono što vidim sada, to je da više nije moguće da se bavimo time, jer je nivo takmičenja veoma visok, a uz to, Evroliga je takmičenje veterana. Gotovo da je nemoguće da dovedeš igrača iz SAD. Postoji mnogo tema o kojima treba da se razmišlja. U ovom momentu, plate su drastično skočile i sve je teže pronaći finansijski balans, bez obzira na to koje pravilo je na snazi.

“Željko i Greg? Nemam to pravo”

Konkretno, kako bi NBA mogla da unapredi stanje u evropskoj košarci?

- Nemam znanje da to kažem. Drago mi je što postoji bolja komunikacija između FIBA, Evrolige i NBA. Kada sam govorio o dolasku NBA u Evropu, mnogi su se smejali.

Pričajući o NBA i Evroligi iz trenerskog ugla, nezaobilazna tema je odnos sa Željkom Obradovićem sa kojim ima rivalitet više decenija, kao i odnos sa Gregom Popovičem, kod kojeg je bio asistent u San Antonio Sparsima. Ono što je jedan za Evroligu, to je drugi za NBA, kakav je utisak. O svemu tome će kratko i skromno.

- Dva sjajna trenera i dve sjajne osobe. Već sam izrazio najdublje poštovanje prema Željku više puta, nije mu to potrebno još jednom (smeh). Pričamo o dva različita sveta i, uslovno rečeno, nemam pravo da poredim takva dva giganta.

Etore Mesina je imao jasan zaključak, kada je reč o promenama koje treba da nastupe u evropskoj košarci, precizirajući da svi moraju da se ponašaju kao jedno.

- Interesantno je da svi imaju pravo da pričaju. To su delikatne teme o kojima treba da raspravlja bord vlasnika 13 timova. Preferiram da ne zauzimam stav o tome u javnosti, o nečemu što bi trebalo zajedno da se razgovara. Nažalost, Evroliga je u poslednje dve-tri godine nekoliko puta promenila rukovodstvo. Verovatno da je dobronamerno to što se priča o raznim temama, ali je nekada teško razumeti u kom pravcu to sve ide.

Najvažnije je da se zajedništvom dođe do nekih zaključaka i odluka. Dok god imamo mnogo drugačijih komentara, neću govoriti ništa konkretnije. Jedino što mogu da kažem je da smo i dalje u momentu u kojem svaki klub ima svoju viziju budućnosti. Nadam se da ćemo uskoro doći do trenutka kada će zajednički cilj da prevlada. Naravno, maksimalno poštovanje za sve klubove.

Nastavio je u istom tonu, poredeći dve različite kulture u svetskoj košarci i način na koji se raspravlja o najbitnijim temama.

- Da li vidite istu stvar u NBA? Da vlasnici i menadžeri pričaju o tome šta bi trebalo da se uradi, koja je budućnost? Totalna tišina. I kada se nešto odluči, onda je to javno. U Evropi je drugačije. Stavljam sebe u poziciju fana. Ne kažem da proširenje, seleri kep ili nešto treće nisu dobre stvari, već da bi klubovi trebalo da izlaze sa ujedinjenim stavovima. U suprotnom, budućnost neće biti laka.

Imao je Etore Mesina priliku da radi sa brojnim superzvezdama i dolazi do velikih titula i uspeha. Međutim, postoji jedan igrač prema kome gaji posebno poštovanje i pomalo žali što nije mogao da sarađuje sa njim, a bilo je blizu.

- Srećan sam što sam radio sa neverovatnim igračima. Ne želim da izrazim nepoštovanje prema bilo kome, ali smo jedne godine pričali sa Entonijem Parkerom iz Makabi Tel Aviva. Ne sećam se u kom sam klubu bio. Oduvek sam na njega gledao kao na velikog šampiona. Oduvek sam voleo način na koji igra. Mogao sam da kažem i Nikola Jokić, što ne bi imalo nikakvog smisla (smeh). Izabrao sam jednog o kome smo klub i ja bar pričali i koga smo razmatrali - zaključio je Etore Mesina razgovor.

V. M. Petrović