СЕЛЕКТОР КОШАРКАША СРБИЈЕ СВЕТИСЛАВ ПЕШИЋ ОДРЖАО ПРЕДАВАЊЕ О ПУТУ ДО УСПЕХА: "Ко то не види, у заблуди је"

Пешић је поделио своје богато искуство и тренерско знање са колегама из света кошарке, али и других спортова.

Управо ће рад са младима и са тренерима бити међу приоритетима Кошаркашког савеза Србије заједно са селектором, с обзиром на то да је наша тренерска школа позната свуда у свету.

"Када смо ми у кошарци у питању, ми смо били авангардни у дијагностици и селекцији оних који треба да играју кошарку и оних који играју кошарку из забаве. Били смо сиромашна земља, нисмо имали дворане, реквизите, па смо морали да доносимо одлуке о онима који могу да играју кошарку. Били смо авангардни и у формирању методике тренинга, о томе би, да је жив, могао да говори Ранко Жеравица који је идеолог те методике. Не можемо да радимо исте тренинге за све, по станицама. Наша југословенска школа је створила толико играча на позицији плејмејкера, а сви су различити – Јарића који је висок два метра, Ђорђевића 1.90, Славнића 1.82. Е, то зато је та школа била толико успешна јер је имала сјајне тренинге који су били прилагођени различитим профилима играча", рекао је Пешић.

Кошаркашка мапа света се мења, али и сам спорт је другачији у односу на то какав је некада био.

"Кошарка напредује сваки дан, у сваком погледу, ко то не види, у великој је заблуди и не може стварати нове вредности. Да би се данас успешно радило, пре свега са младим људима, дечацима и девојчицама, мора знати како ће се тимска кошарка играти сутра. Моји тренери су били авангардни, и у методици и у селекцији. Мора да се зна од каквог материјала ће се правити играчи, којој технологијом, брзином и продуктивношћу и који профили стручњака ће радити са њима. Ми смо мала земља, нас само знање може да спаси", казао је наш селектор.

Пешић је говорио и о циљевима у спорту – реалним и нереалним.

"Мора се имати јасна визија и морају се поставити јасни циљеви. Треба разликовати и не треба мешати пут до циљ и сам циљ. Када се постави циљ, он мора да буде реалан. Мене су 15 година тренирали најбољи тренери са ових простора и још сам 42 године и сам сам тренер. И реални циљеви су тешко оствариви. Нереалне циљеве не треба постављати не због јавности, него због групе у којој и са којом радиш. Успех не лежи у томе да радиш оно што воли, већ да волиш оно што радиш. Није лако све што се ради на тренингу, али је то пут до успеха", рекао је Пешић.

За југословенску школу кошарке кажу да је изнедрила тренере који захтевају поштовање ауторитета.

"Постоје две групе тренера. Једна група ауторитативни тренери, друга група флексибилни. Данас кажу да нема успеха ако ниси флексибилан. Ја не мислим тако. Међуљудски односи, како повезујеш људе у стручном штабу, медицинском тиму, тако ћеш и имати успеха. Тим се не састоји од 12 најбољих већ 12 који најбоље функционишу. Како то открити – свакодневним радом, припремом. Ја припадам овој групи којој нису модерни, али егзистирам јер ми се признају резултати. Захтевни тренери нису модерни. Оно што бих препоручио тренерима је да не мењају филозофију, али да се прилагођавају. Ја имам емпатију, али пре и после тренинга. Добар сам организатор и могу добро да предвидим шта ће да се деси сутра и зато се добро припремам за сваки тренинг и сваки разговор са играчима", закључује селектор Србије.