РЕПРЕЗЕНТАТИВАЦ СРБИЈЕ И КАПИТЕН КОШАРКАША БАЈЕРНА, ВЛАДИМИР ЛУЧИЋ, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА “ДНЕВНИК” Било је контаката са Партизаном

,,Да ли Партизан има капацитет да међу младим играчима и тренерима оформи састав који би могао да нам подари неког новог Богдана Богдановића, Николу Милутинова…” , било је питање Спутњика упућено Душку Вујошевићу пре три и по године, алудирајући на чувену тренерску школу дугогодишњег стратега црно-белих, усмерену ка развоју будућих евролигашких, али и НБА звезда, испоставиће се.

Није Вујошевић сачекао ни крај питања, већ је експресно одреаговао.

,,Или можда Владимира Лучића! Не истичем то случајно, јер ако је неко личност из те моје школе кошарке, онда је то он”, поручио је својевремено освајач награде Александар Гомељски.

Увек борбен и енергичан, спреман да преузме одговорност и буде вођа, што су врлине које је брусио још у “парном ваљку”, као капитен суперталентованих клинаца у оквирима светске и европске кошарке, који ће баш под Вујошевићем наговестити велике ствари, Владимир Лучић нову сезону у каријери поново чека у дресу минхенског Бајерна.

,,Погрешно пренето због чега сам пропустио Олимпијске игре”

Од 2016. године није мењао боје. Редовно је истицао да ни сам није очекивао да ће његов пут имати баш такав ток и да ће, од одласка из Партизана и напуштања свог кошаркашког оца 2013-те, само Валенсија и Минхен бити његове дестинације. Сада већ 35-годишњи ветеран иза себе има захтеван период прожет ситним, али и тешким повредама каква је била она од прошле године (шака) због чега је пропустио чак осам месеци.

Био је то изазов са каквим се до сада није суочавао. Иако су веће шансе биле да се не врати на паркет, успео је све то да превазиђе и са дозом оптимизма очекује оно што следи – нову евролигашку сезону и прилику да се додатно етаблира као апсолутна легенда Баyерна и буде један од носилаца новог пројекта немачког клуба, који се одлучио на бројне промене током лета.

- Вратио сам се у децембру прошле године после операције и од тог тренутка нисам пропустио нити један тренинг, ни утакмицу, што је за мене као ветерана на овом нивоу успех - почео је Владимир Лучић разговор за "Дневник". - Нисам имао таквих проблема од тада, иако су неки новинари пренели да сам због повреде пропустио Олимпијске игре. То нема везе са истином, али више се не борим против наслова да сам повређен, или да имам неких проблема. Здрав сам и добро се осећам - подвукао је капитен шампиона Бундеслиге.

О променама у Бајерну

Дакле, све је спремно да крилни кошаркаш покуша да допринесе новом напору немачке екипе да направи искорак. Тако нешто најавио је нови тренер и бивши селектор Немачке, Гордон Херберт, који је на клупи заменио Пабла Ласа. И није то једина велика промена код Бајерна, с обзиром на то да су тим недавно појачали Шабаз Нејпир, Јоханес Фојтман, али и бројни други. Све то уз долазак Драгана Тарлаћа, новог спортског директора.

- За све ове године, навикнеш се на такве промене. Основни разлог је што финансијски Баyерн тешко парира буџетима великих клубова и зато није у могућности да задржи играче који потписују уговор на једну годину, имају успешну сезону и постану мета многих великана. Са друге стране, основна промена се десила у виду тренера, који је дошао после великих успеха са Немачком. Адаптација на њега ће бити убрзана, с обзиром на то да га домаћи играчи већ познају из репрезентације. За сада је рано доносити било какве закључке, јер нам се Шабаз тек недавно прикључио. Одигране су четири пријатељске утакмице. Припремни период је, битно је да је интензитет присутан и да останемо здрави. Биће ово процес у који треба да верујемо и да напредујемо константно.

О новитетима у европској кошарци

Европска кошарка ће у наредној сезони добити другачији изглед. Томе је допринела промоција Париса, као најновијег евролигашкој пројекта, улазак Дубаија у АБА лигу, финансијски оснажени Хапоел Тел Авив и Бахчешехир, а нешто локалније гледано, ту је и пример Спартака из Суботице, који је уз помоћ приватног капитала, али и квалитетне организације направио историјски успех и за нешто мање од месец дана одиграће прву утакмицу у највишем рангу Јадрана. Један од најзаслужнијих за тако нешто је и Владимир Јовановић, са којим је Владимир Лучић имао прилику да сарађује и добро је упознат са његовим системом.

- Играчи и кошарка теже финансијски моћним клубовима и власницима. Ту пре свега мислим на пројекат Дубаија. У контакту сам са неким играчима одатле, пошто већину домаћих познајем. Париз је таргетиран као велико тржиште, као што су и Француска и Немачка значајни за Евролигу, која тражи да то све привуче и доведе клубове са финансијским потенцијалом и инфраструктуром, у смислу града, аеродрома, дворана, броја становника… Због тога, добро је што је Париз постао део свега. За мене у старту је јако чудно, јер сам имао прилику да играм против Туомаса Исала више пута и док је био тренер Крајсхалма и после Бона и екипе су му играле изванредно. Био сам прилично изненађен да је неко довео тренера који је са шест-седам својих играча дошао у Париз и да је то све успело одмах. Не знам у ком ће то правцу ићи, јер је Иисало сада у НБА лиги, али је добро да буду део такмичења као светска метропола. У Спартаку је реч је о бизнисменима и људима који воле кошарку и који су спремни да улажу. Такви људи су увек добродошли. То је и могућност да играчи, али и наши добри тренери попут Владимира Јовановића имају услове да направе екипу какву желе и да имају оно што је потребно за ниво кошарке који играју.

О Партизановом заокрету и томе због чега су дербији кључни

Причајући о променама, у Партизану их је било највише. Двоцифрен број нових играча потписао је за црно-беле и у наредној сезони покушаће да изнесе све захтеве које подразумева играње за Жељка Обрадовића и велику базу навијача. Као неко ко је оставио велики траг у српској екипи, Владимир Лучић је са посебном пажњом испратио све што се дешавало у некадашњем клубу овог лета.

- Поучени искуством из прошле године, направљен је огроман заокрет у филозофији. Обрадовић је као један од најбољих тренера на овим просторима и најтрофејнији, увек гајио нападачку кошарку, имао играче који су стварали вишак и били талентовани на том делу паркета. Овај пут, то изгледа другачије. Екипа је дефанзивно оријентисана, када гледамо ‘сизе’, сви су јако велики за своје позиције, одбрамбено врло добри. Нормално да има и офанзивног талента, многи од њих су играли на највишим нивоима и у НБА, имали и завидне каријере у Евролиги. Нови је пројекат, само је Балша Копривица остао.

Капитен Баyерна је посебно апострофирао једну ствар као важну у томе шта би могло да утиче на то да сезона црно-белих буде успешна или неуспешна.

- Сигурно да ће бити потребно да прође одређени период и да се навикну и на Београд и на навијаче и на целокупни притисак који носи грб Партизана. Надам се да ће у што краћем року урадити све како треба. Наставак сезоне зависиће и од тога како стартују. Посебно, од резултата у првим дербијима који ће се играти. Увек причам, поучен искуством играња у Партизану, дерби у Београду, без обзира на Кошаркашку лигу Србије, АБА лигу, Куп или Евролигу, у којој, истина, нисам имао прилику да играм против Црвене звезде тада, је нешто што мења сезону на једну или на другу страну - навео је Владимир Лучић.

О томе шта Партизану доноси Исак Бонга и контакту са црно-белима

У тако дефанзивно оријентисаном тиму, доскорашњи саиграч 35-годишњег ветерана у Баyерну, Исак Бонга, могао би да представља једно од најзначајнијих додатака у Партизану. Колико је репрезентативац Немачке цењен, говорио је и Херберт, када је једном приликом обелоданио да жали за његовим одласком и тиме што је Бонга већ све договорио са црно-белима, пре него што је светски шампион из Маниле преузео клуб из Минхена. И није то једини тренер који има изузетно високо мишљење о новој аквизицији Београђана.

- Андреа Тринкијери је имао назив за такве типове играча – "елитни тимски играч". Бонга улази у ту категорију. Многе ствари може да уради, за свлачионицу је изванредан. Најбитније му је да побеђује, не занима га толико индивидуални учинак. Може да покрива више позиција, да преузима, добар кошаркашки и-ку, шут који зависи од самопоуздања, које му не недостаје. Такмичар је, одличан са лоптом, незграпан, великих и дугих ногу, али изванредне технике. У оваквом тиму Партизана може да има јако битну улогу.

Откако је Владимир Лучић напустио црно-беле, готово да не прође лето, а да не буде прича о његовом повратку. Тако нешто утисак је да је било интензивирано ових месеци, о чему је говорио и помоћни тренер Партизана, Владимир Андроић, свестан колики значај има квалитетан домаћи играч у евролигашкој екипи.

- Имам уговор још годину дана са Бајерном. Неки су ми проследили ту изјаву, чак и Лео Вестерман, мада не знам одакле њему (смех). Изјава није била до краја дефинисана и могу само да кажем да је ово било заиста прво лето да су постојали неки контакти, али ја сам и даље играч Бајерна.

О томе због чега је пропустио Олимпијске игре

Енергија, борбеност, лидерство, али и емоција. Све то, а поготово ово последње Владимир Лучић инволвирао је у сваки минут проведен на паркету, без обзира на то чији дрес је носио. Посебну тежину, ипак, представља наступање за репрезентацију Србије, о чему су сведочиле и његове сузе приликом пораза у финалу Евробаскета 2017. године од Словеније. Када год се појављивао (у супротном је углавном био повређен), виђен је као један од најбитнијих у тиму “орлова”. Због свега тога је, без обзира на велики успех Србије на Олимпијским играма, ипак фалио у Паризу. Одлука да пропусти турнир није била нимало једноставна.

- Кад дођеш у ове године, другачије је. Постојале су ствари које су утицале на вероватно најтежу или једну од најтежих одлука у каријери, што сам и рекао Светиславу Пешићу, јер сам као капитен могао да предводим своју земљу на Олимпијским играма. Одлучио сам да не играм. Имао сам битне разлоге и многи од њих су у вези са приватним животом и нажалост, нисам се нашао тамо. Са друге стране, био сам навијач и јако ми је драго што су направили, као и прошле године, изванредан успех. Одиграна је сјајна утакмица против САД и остаје жал због крајњег исхода.

Заслужили смо да дођемо до финала и играмо против Француске. Опет, врхунски турнир и врхунска хемија, чак и јако занимљив онај тренутак доделе медаља. Атмосфера је била одлична. Организација Олимпијских игара и то што су за бронзу играли у раним часовима, дала је превише слободног времена момцима да се опусте, што је и нормално. Преко друштвених мрежа и осталих извора, пратио сам све у ‘ливеу’, ко шта пева, ко коју песму поручује, ишчекивање да ли ће се појавити на постољу… Видим да у их неки и критиковали због тога, али сав тај догађај описује атмосферу коју су имали и искрено ми је драго због резултата ове године, као и прошле када су играли финале Светског првенства.

Већ следеће године је нова прилика за златну медаљу. Да ли ће Владимир Лучић играти на Евробаскету, или је још рано причати?

- Не размишљам сада о томе. Ствари које су се приватно десиле ће на неки начин променити и моје размишљање за будућност и то како ћу планирати своје слободно време. То ће бити моја одлука, али можда више него икада у договору са породицом.

Анегдота са Душком Вујошевићем која се и даље препричава

Бајерн, Партизан и репрезентација Србије несумњиво су најважније тачке у каријери евролигашког ветерана, која вероватно не би била иста без Душка Вујошевића. Неке од анегдота са њим остаће заувек урезане у сећање крилном кошаркашу.

- Дуле има фразе које и дан-данас понављамо и у разговору са странцима, Французима посебно. Када год се нађемо или дописујемо, та екипа из последње године можда највише, Драган Милосављевић, Немања Гордић, Вестерман, Богдан Богдановић, Жофри Ловерњ, Ђорђе Гагић, Дејан Мусли… Остали смо сви јако блиски. Увек све то помињемо. Баш сам са Богданом нешто коментарисао. Послао ми је пре неки дан снимке неких трчања и камиказа, као ‘јел’ се сећаш’, па смо причали о томе да не знам колико бих издржао то све у овом режиму.

Била је једна ситуација где смо отишли на Фајнал фор АБА лиге и организовали прославу у кафани "Три кума дебела" у Земуну, не знам да ли постоји више. Гагић је знао неке другаре тамо. Изашли смо, у то време само играчи и неколико људи са стране. Дуле нам је после дао да истрчимо три дужине. Иако ниједном није поменуо да је знао за то, рекао је "идемо сад – једна, две, три… кума дебела" (смех). То је интелектуалац, који за оно што ја волим, има веома занимљив смисао за хумор и може лагано да ‘спусти’ било кога од нас. На сваком састанку је било доста занимљивих прозивки и ствари којих се радо присећам - закључио је Владимир Лучић разговор за "Дневник".

Вук-Милош Петровић