РЕЧ СЕЛЕКТОРА Пешић: Европска кошарка се приближила америчкој, НАШИ МОМЦИ ИМАЈУ ИЗУЗЕТАН ТИМСКИ ДУХ

"Нама је циљ био да оваквом турниру, најјачем у историји Олимпијских игара, освојимо медаљу, било коју. Свака је била златна. Пут је био кратак, али напоран. Честитао сам играчима на свему, на утакмици, понашању, тимском духу, заједништву, како су створили атмосферу... Осетили су један другога, онда се повећава другарство. Понекад се питаш шта ти све то треба, па онда дођу момци и мотивишу те, а кад је тренер мотивисан, онда су сви", рекао је Пешић у емисији "Око" на РТС-у.

Наставио је Пешић да говори о заједништву екипе, која је под његовим вођством освојила светско сребро лане и у суботу олимпијску бронзу.

"Имамо осам играча који су иста генерација, рођени '94, '95. Богдан је нешто старији, Петрушев млађи. Прво су играли доста заједно у свим кадетским, јуниорским, сениорским конкуренцијама. Генерацијски се разумеју, знају шта су им приоритети у животу. Постали су врхунски професионалци, посвећени су, кад су решили да играју за репрезентацију, ништа онда не постоји. Фокус је на тренингу, одмору, терапији, спровођење задатака. Нама је онда много лакше. Та генерацијска близина, заједнички интереси су најважнији", додао је Пешић.

Посебно се Пешић осврнуо на Николу Јокића, који је био лидер на Играма у свим статистичким категоријама.

"Најлакше је тренирати Николу Јокића. Једноставан је дечко, посвећен екипи, кошарци. Ако одлучи да игра, 100 одсто је унутра. Пре, за време, после тренинга. Спреман за комуникацију, има огромно искуство... Исто тако и Богдановић, Мицић, то су све играчи који имају огромно искуство. Тренирали су их најбољи тренери. Наравно да њихов став, предлог, примедбе се узимају у обзир и након тога се донесу одлуке. Важно је да играчи знају ко је најважнија особа, а то је тренер и да га прате шта од њих тражи. Тренер не сме да буде изнад екипе. Кад се направи баланс, то је део добре сарадње, успеха. Успели смо да направимо баланс", истакао је Пешић.

Селектор "орлова" је рекао и да се види огроман напредак европске кошарке.

"Ово је био највећи олимпијски турнир свих времена. Не само што је ово најбоља америчка репрезентација свих времена. Не упоређујем репрезентацију из 1992. Веома добро знам вредност те екипе. Оно је била друга кошарка. Кошарка је постала глобални спорт као фудбал. Све ово што се дешава данас и што се дешавало на Светском првенству... Као Америка није мотивисана. То причају они који не знају суштину. Кошарка која је ван Америке је страховито напредовала. Европска кошарка се приближила америчкој", подвукао је Пешић.

На крају је посебно говорио и о мечевима против Американаца. Против САД смо играли у Абу Дабију, а онда и два пута на Играма.

"Никад не бих играо против слабијих у припремном периоду. Не дам слабијима да се уче на нама. Нама је против Америке одговарало да видимо где смо и шта бисмо могли да урадимо кад дођу званичне утакмице. Тамо смо имали две четвртине изванредне. У Лилу смо три четвртине били у игри. У припреми за Американце, кад смо отворили књиге, скаутинге, открили смо први пут неке ствари које нисмо видели. То је помогло нама у стручном штабу, а играчима да доносе неке другачије одлуке. Припреме су биле кратке, интензвине, успешне. Увек је лепо победити последњу утакмицу на турниру", закључио је Пешић.