Разговор с поводом: Жаклина Јанковић, кошаркашица Војводине

Одмах се упустила у нешто ново – припреме са репрезентацијом у баскету 3 на 3, па квалификације за Европско првенство, да би се потом прикључила изабраницама Марине Маљковић на припремама А селекције.

– Искрено, умор је већ присутан, али воља и жеља за игром ме одржавају. Наравно, част је што сам позвана за репрезетацију А селекције у кошарци и некако ме је то водило да издржим и ове друге изазове. Први пут сам се нашла на ширем списку, осећала сам се почаствовано. Гледам на то као награду или заслугу за оно што сам пружила током сезоне. То значи да сам направила добру ствар, чим сам у тих 20 девојака које су позване – рекла је Јанковићева.

На кошаркашицу Војводине посебан утисак током припрема оставља управо понашање Маљковићеве.

– Марина је врхунски тренер, видим да је у сваку играчицу врло упућена. Запањена сам њеном смиреношћу, како се понаша у одређеним тренуцима док води утакмицу, и како одржава тајм-аут без тензије. Све што има да каже, то уради тако смирено и има велики ауторитет. На терену ништа не може да јој промакне, сваку ситуацију види и објасни. Када је нешто лоше, не прави драму, има другачији приступ. За сада ме је то задивило. 

Јанковићева је минуле сезоне била једна од главних адута Саше Јовановића у Војводини. Заједно са Саром Лумис чинила је једну од најјачих центарских линија у лиги.

– Индивидуално сам задовољна протеклом сезоном, врло сам самокритична и могло је то да буде и на вишем нивоу. Оно што слушам од људи са стране и од тренера Саше јесте то да је веома задовољан и поносан што сам била носилац игре Војводине. После свега што ми се десило приватно, успела сам да кошарку издвојим као посао. Екипно, највећи жал остаје за Купом. Нисмо успеле да се пласирамо у финале, али ту је следећа сезона да знамо које су нам грешке и да радимо на томе.

Посвећеност на нивоу

Жаклина Јанковић истакла је и да на припремама А селекције влада здрава, такмичарска атмосфера.

– Све девојке су врло посвећене, раде оно што воле. Оне су врхунске кошаркашице које играју у иностранству. Неколико нас је ту из српске лиге, али свака девојка од прве до последње даје све од себе, и на тренингу и на утакмици. Знају зашто су ту, у репрезентацији и свака од нас жели да уђе у тих 12, да се докаже што боље. Мени је част то што имам прилику да бар сарађујем са њима – истакла је Јанковићева.

Одлично се снашла у баскету

Жаклина је са репрезентацијом Србије у баскету 3 на 3 отишла на квалификације за Европско првенство у Израел. Детаљи су одлучили да се наша селекција не пласира на континентални шампионат.

– То је било нешто сасвим ново за мене. Искрено, отишла сам на те припреме да видим да ли се сналазим у томе. Једини баскет који сам играла до сада је био жабаљски, одакле сам ја, па ми је све било непознато и у другу руку занимљиво. Свидео ми се концепт и свидели су ми се људи који су радили са нама. Баскет је сличан кошарци, али се игра брже, агресивније, са више контакта. Одлично сам се снашла с обзиром на то да сам први пут била део баскеташке репрезентације. Једна утакмица нас је делила до полуфинала, у којем бисмо имале велике шансе, али су ситнице одлучиле да не прођемо даље. Незгодно је то јер имаш само 10 минута да решиш утакмицу и готово да немаш времена да исправиш ствари, уколико почне лошије – нагласила је Жаклина.

Жаклина сматра да би Новосађанкама, чији састав је освежен младим играчицама, помогло то да промене приступ утакмицама у наредној сезони.

– Само корак по корак, да се не постављају високи циљеви, да се не разочарамо, али да у сваку утакмицу идемо да победимо, па докле догурамо. Биће то комбинација старих и нових играчица и надам се да ће то све добро да функционише. Дошле су две перспективне играчице Марина Стојић и Тина Селаковић. Оне су захвалне играчице, играју у оба правца, младе су и имају много простора за напредак, тако да ће се одлично уклопити у ову причу и надам се да нас чека лепа сезона. Наравно, биће нам потребно мало времена да се уиграмо – навела је Жаклина Јанковић.

Вук-Милош Петровић