Кошаркаши Војводине ПЛАНИРАЛИ ОПСТАНАК, А УМАЛО ОСВОЈИЛИ КЛС

Примарни циљ био је финансијска стабилизација, зарад чега би се „жртвовала” прва сезона петогодишњег плана, на крају којег је основна идеја улазак у највиши ранг регионалног такмичења.

– Нисмо гледали да „фризирамо” ситуацију неким новим buyеtom и довођењем одређених имена. Да то све изгледа „нашминкано” у првој години, а да онда поново у следећој имамо проблем у читавом систему функционисања клуба. Ствари у спорту не дешавају се преко ноћи. Можемо сада да имамо buyеt од 10-15 милиона, али ни у том случају не бисмо имали систем који може то да подржи. До јуче нисмо имали ни физиотерапеута, неке основне ствари, нити канцеларије које су функционисале, друштвене мреже које треба да се воде, или маркетинг, како би људи видели шта радимо и шта нудимо – описао је Ребрача пре годину дана у интервјуу за „Дневник” ситуацију у којој се тада налазила Војводина.

У међувремену, црвено-бели су играма превазишли очекивања на првој степеници вишегодишњег циклуса. Запаженим партијама у Кошаркашкој лиги Србије (КЛС) обезбеђен је пласман на завршницу Купа Радивоја Кораћа, где су Новосађани били конкурентни са вишерангираном Мегом, али су на крају такмичење завршили у четвртфиналу.

Наставак сезоне протекао је у истом тону. У фото-финишу трке за титулу, Војводина је домаћи шампионат окончала на трећој позицији на табели, с истим скором као и две водеће екипе Златибор и Спартак. Висок ранг награђен је пласманом у Суперлигу Србије, где су Новосађани забележили три победе из шест утакмица, од којих је посебно запажена она у последњем колу, против абалигашког Борца.

Резултатски, али и финансијски, све иде према успостављеном плану. О томе је недавно говорио и члан Управног одбора Мићо Радановић.

– Успели смо да вратимо близу 70 одсто дуга, што је био наш примарни мотив, а да уз то да не испаднемо из Кошаркашке лиге Србије, што је био спортски циљ. Клуб је био пред гашењем, јер смо затекли дуг од 50 милиона динара и успели смо да вратимо 35 милиона за непуну сезону. То показује колико и како смо се борили. Успели смо и да стабилизујемо млађе категорије, кадете и јуниоре – истакао је Радановић.

Велику улогу у остваривању спортских резултата имао је тренер тима, Милош Исаков-Ковачевић. Као круна одличног рада у минулом периоду, стигло је и озваничење из Кошаркашког савеза Србије, па је перспективном стручњаку поверена је У-16 репрезентација наше земље.

И не само то... Војводина је изнедрила и првог репрезентативца Србије у историји клуба, који се нашао међу 12 у једној такмичарској утакмици. Био је то Душан Беслаћ, који, ипак, није заиграо против Грчке у квалификацијама за Светско првенство. Освојио је потом овај играч и награду КЛС-а за најбољег играча и стрелца такмичења.

Да се води рачуна о млађим категоријама, доказ је то што је прилику на Купу Радивоја Кораћа добио Стефан Марјановић, најмлађи на том турниру. Марјановић је рођен септембра 2007. године и представља будућност клуба.

Финансијска консолидација, спортски успеси, промоција тренера и играча, као и промоција талената - све то успела је Војводина да уради за само једну сезону. Несумњиво, Новосађани су превазишли очекивања. Сада остаје да се посвете другом кораку, а сваки наредни биће им све тежи. Од тога на који начин и да ли ће га превазићи, зависи и ситуација са Беслаћем, чији је одлазак известан. Први задатак, ако најбољи играч КЛС-а задужи опрему другог клуба, биће како надоместити његов учинак. Други задатак биће склапање тима за наредну сезону. Неки од главних конкурената у домаћој лиги, Спартак и Металац, већ су довели неколико појачања. На одговор Војводине још се чека. Уколико буде адекватан, највиши ниво регионалне кошарке биће корак ближи Новом Саду.

Вук-Милош Петровић