Košarkaši Vojvodine PLANIRALI OPSTANAK, A UMALO OSVOJILI KLS

Primarni cilj bio je finansijska stabilizacija, zarad čega bi se „žrtvovala” prva sezona petogodišnjeg plana, na kraju kojeg je osnovna ideja ulazak u najviši rang regionalnog takmičenja.

– Nismo gledali da „friziramo” situaciju nekim novim buyetom i dovođenjem određenih imena. Da to sve izgleda „našminkano” u prvoj godini, a da onda ponovo u sledećoj imamo problem u čitavom sistemu funkcionisanja kluba. Stvari u sportu ne dešavaju se preko noći. Možemo sada da imamo buyet od 10-15 miliona, ali ni u tom slučaju ne bismo imali sistem koji može to da podrži. Do juče nismo imali ni fizioterapeuta, neke osnovne stvari, niti kancelarije koje su funkcionisale, društvene mreže koje treba da se vode, ili marketing, kako bi ljudi videli šta radimo i šta nudimo – opisao je Rebrača pre godinu dana u intervjuu za „Dnevnik” situaciju u kojoj se tada nalazila Vojvodina.

U međuvremenu, crveno-beli su igrama prevazišli očekivanja na prvoj stepenici višegodišnjeg ciklusa. Zapaženim partijama u Košarkaškoj ligi Srbije (KLS) obezbeđen je plasman na završnicu Kupa Radivoja Koraća, gde su Novosađani bili konkurentni sa višerangiranom Megom, ali su na kraju takmičenje završili u četvrtfinalu.

Nastavak sezone protekao je u istom tonu. U foto-finišu trke za titulu, Vojvodina je domaći šampionat okončala na trećoj poziciji na tabeli, s istim skorom kao i dve vodeće ekipe Zlatibor i Spartak. Visok rang nagrađen je plasmanom u Superligu Srbije, gde su Novosađani zabeležili tri pobede iz šest utakmica, od kojih je posebno zapažena ona u poslednjem kolu, protiv abaligaškog Borca.

Rezultatski, ali i finansijski, sve ide prema uspostavljenom planu. O tome je nedavno govorio i član Upravnog odbora Mićo Radanović.

– Uspeli smo da vratimo blizu 70 odsto duga, što je bio naš primarni motiv, a da uz to da ne ispadnemo iz Košarkaške lige Srbije, što je bio sportski cilj. Klub je bio pred gašenjem, jer smo zatekli dug od 50 miliona dinara i uspeli smo da vratimo 35 miliona za nepunu sezonu. To pokazuje koliko i kako smo se borili. Uspeli smo i da stabilizujemo mlađe kategorije, kadete i juniore – istakao je Radanović.

Veliku ulogu u ostvarivanju sportskih rezultata imao je trener tima, Miloš Isakov-Kovačević. Kao kruna odličnog rada u minulom periodu, stiglo je i ozvaničenje iz Košarkaškog saveza Srbije, pa je perspektivnom stručnjaku poverena je U-16 reprezentacija naše zemlje.

I ne samo to... Vojvodina je iznedrila i prvog reprezentativca Srbije u istoriji kluba, koji se našao među 12 u jednoj takmičarskoj utakmici. Bio je to Dušan Beslać, koji, ipak, nije zaigrao protiv Grčke u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Osvojio je potom ovaj igrač i nagradu KLS-a za najboljeg igrača i strelca takmičenja.

Da se vodi računa o mlađim kategorijama, dokaz je to što je priliku na Kupu Radivoja Koraća dobio Stefan Marjanović, najmlađi na tom turniru. Marjanović je rođen septembra 2007. godine i predstavlja budućnost kluba.

Finansijska konsolidacija, sportski uspesi, promocija trenera i igrača, kao i promocija talenata - sve to uspela je Vojvodina da uradi za samo jednu sezonu. Nesumnjivo, Novosađani su prevazišli očekivanja. Sada ostaje da se posvete drugom koraku, a svaki naredni biće im sve teži. Od toga na koji način i da li će ga prevazići, zavisi i situacija sa Beslaćem, čiji je odlazak izvestan. Prvi zadatak, ako najbolji igrač KLS-a zaduži opremu drugog kluba, biće kako nadomestiti njegov učinak. Drugi zadatak biće sklapanje tima za narednu sezonu. Neki od glavnih konkurenata u domaćoj ligi, Spartak i Metalac, već su doveli nekoliko pojačanja. Na odgovor Vojvodine još se čeka. Ukoliko bude adekvatan, najviši nivo regionalne košarke biće korak bliži Novom Sadu.

Vuk-Miloš Petrović