Ђорђевић: Отказ у Бајерну увреда за здрав разум и професију

Драги пријатељи кошарке, пошто нисам имао прилику да вам се обратим раније, поводом последње одлуке мог последњег клуба Бајерна, желим сада да поделим с вама нека моја размишљања и ставове. Пре свега, хтео бих да захвалим мом тренерском, медицинском и читавом стафу, али највише свим играчима, за највећи могући професионализам, посвећености и емоције које смо међусобно и несебично делили свакога дана, навео је Ђорђевић у писаном саопштењу.

Он се потом захвалио свим противницима, колегама и медијима на подршци и сјајним речима, утолико значајнијој када долазе од ривала, као и Бундеслиги и држави Немачкој која га је, како је навео, примила оберучке и учинила да се осећа као код куће, обогативши га професионално и лично.

Посебна захвалност навијачима Бајерна за безусловну подршку и љубав путем наше посредне и директне комуникације кроз кошаркаšке утакмице и резултате. Надам се да сте уживали у борбама и победама нашег тима једнако као и ја, пошто је ово историјска сезона. Нажалост, прошле среде ми је одузета шанса да крунишемо ову сјајну сезону и учинимо је још успешнијом освајањем Бундеслиге.

Ђорђевић истиче да му је генерални менаџер клуба (Марко Пешић, прим. аут) саопштио да је „суспендован“ с места шефа стручног штаба, а као разлог навео недостатак комуникације с њим, на шта му је узвратио једноставно: освајач Купа Немачке, полуфиналиста Еврокупа, први на табели Бундеслиге са 23 победе и два пораза.

Највећи разлог зашто смо ове сезоне имали успех је заправо то што менаџмент није био укључен у свакодневну рутину тима. Тим је коначно имао спокојство, мирноћу и јако заједништво, без чега је немогуће освајати трофеје. Тако снажна кохезија између тима и стручног стафа водила је до највећих клупских резултата, упркос несхватљивој љубомори дела менаџмента који није могао да се помири са осећајем да се налази у сенци.

Моје лично мишљење је да највећа награда коју један спортиста може да добије нису бонуси и награде већ искрени аплауз и признање навијача с којима сви заједно славимо успехе. Из необјашњивих разлога тај посебан осећај заједништва нам је ускраћен. С друге стране, од почетка сезоне није се осећала снажна подршка тиму, уз непрестано испољавање личне дистанце и негативност која се непрофесионално испољавала према личностима ван клуба.

То је неправедно ескалирало отказом тренеру и делу тренерског стафа уместо да се помогне тиму потписивањем једног или двојице играча, што је већ био договор пре финала националног купа, да бисмо надокнадили тешке повреде и умор неких играча из прве петорке. Бајерн Минхен би требало да буде изнад оваквих манира, где се допушта лични напад и директно поништавање напорног рада многих људи, а не само тренера.

Поред тога што је ово увреда за здрав разум, овај жесток напад није усмерен само на мене лично, већ и на професију кошаркашког тренера.

“Сале национале“ наводи да, ка што је неко изјавио, једини противник који не може да се победи је онај који седи у твом дворишту, делујући против заједничког циља, употребом аргумента силе, уместо снагом аргумената.

Упркос свему томе, хтео бих лично да захвалим председнику Бајерна господину Улију Хенесу који је неколико дана пре моје „суспензије“ с места тренера јавно изразио задовољство због најбоље сезоне у историји KK Бајерн (цитирам), крунисане трофејом Купа Немачке. Утолико сам поноснији када знам да такве речи долазе од самог председника, некадашњег великог шампиона. Као неко ко је дуже од 35 година у врхунској кошарци, у којој сам освајао све трофеје са клубовима и репрезентацијом, изузетно ценим речи господина Хенеса.

На крају Ђорђевић истиче да, знајући то и знајући да је највећи и најважнији посао тренера да остави тим / клуб бољим него што га је затекао, сматрам да сам сасвим испунио ту мисију.

Овогодишњи резултати, победник Купа Немачке (први трофеј после 50 година), полуфиналиста Еврокупа (најбољи резултат икада) и прво место у Бундеслиги у којој клуб доминира од почетка, говоре сами за себе. Срећан Ускрс свим навијачима Бајерна и кошарке, закључио је Ђорђевић.