Đorđević: Otkaz u Bajernu uvreda za zdrav razum i profesiju

Dragi prijatelji košarke, pošto nisam imao priliku da vam se obratim ranije, povodom poslednje odluke mog poslednjeg kluba Bajerna, želim sada da podelim s vama neka moja razmišljanja i stavove. Pre svega, hteo bih da zahvalim mom trenerskom, medicinskom i čitavom stafu, ali najviše svim igračima, za najveći mogući profesionalizam, posvećenosti i emocije koje smo međusobno i nesebično delili svakoga dana, naveo je Đorđević u pisanom saopštenju.

On se potom zahvalio svim protivnicima, kolegama i medijima na podršci i sjajnim rečima, utoliko značajnijoj kada dolaze od rivala, kao i Bundesligi i državi Nemačkoj koja ga je, kako je naveo, primila oberučke i učinila da se oseća kao kod kuće, obogativši ga profesionalno i lično.

Posebna zahvalnost navijačima Bajerna za bezuslovnu podršku i ljubav putem naše posredne i direktne komunikacije kroz košarkaške utakmice i rezultate. Nadam se da ste uživali u borbama i pobedama našeg tima jednako kao i ja, pošto je ovo istorijska sezona. Nažalost, prošle srede mi je oduzeta šansa da krunišemo ovu sjajnu sezonu i učinimo je još uspešnijom osvajanjem Bundeslige.

Đorđević ističe da mu je generalni menadžer kluba (Marko Pešić, prim. aut) saopštio da je „suspendovan“ s mesta šefa stručnog štaba, a kao razlog naveo nedostatak komunikacije s njim, na šta mu je uzvratio jednostavno: osvajač Kupa Nemačke, polufinalista Evrokupa, prvi na tabeli Bundeslige sa 23 pobede i dva poraza.

Najveći razlog zašto smo ove sezone imali uspeh je zapravo to što menadžment nije bio uključen u svakodnevnu rutinu tima. Tim je konačno imao spokojstvo, mirnoću i jako zajedništvo, bez čega je nemoguće osvajati trofeje. Tako snažna kohezija između tima i stručnog stafa vodila je do najvećih klupskih rezultata, uprkos neshvatljivoj ljubomori dela menadžmenta koji nije mogao da se pomiri sa osećajem da se nalazi u senci.

Moje lično mišljenje je da najveća nagrada koju jedan sportista može da dobije nisu bonusi i nagrade već iskreni aplauz i priznanje navijača s kojima svi zajedno slavimo uspehe. Iz neobjašnjivih razloga taj poseban osećaj zajedništva nam je uskraćen. S druge strane, od početka sezone nije se osećala snažna podrška timu, uz neprestano ispoljavanje lične distance i negativnost koja se neprofesionalno ispoljavala prema ličnostima van kluba.

To je nepravedno eskaliralo otkazom treneru i delu trenerskog stafa umesto da se pomogne timu potpisivanjem jednog ili dvojice igrača, što je već bio dogovor pre finala nacionalnog kupa, da bismo nadoknadili teške povrede i umor nekih igrača iz prve petorke. Bajern Minhen bi trebalo da bude iznad ovakvih manira, gde se dopušta lični napad i direktno poništavanje napornog rada mnogih ljudi, a ne samo trenera.

Pored toga što je ovo uvreda za zdrav razum, ovaj žestok napad nije usmeren samo na mene lično, već i na profesiju košarkaškog trenera.

“Sale nacionale“ navodi da, ka što je neko izjavio, jedini protivnik koji ne može da se pobedi je onaj koji sedi u tvom dvorištu, delujući protiv zajedničkog cilja, upotrebom argumenta sile, umesto snagom argumenata.

Uprkos svemu tome, hteo bih lično da zahvalim predsedniku Bajerna gospodinu Uliju Henesu koji je nekoliko dana pre moje „suspenzije“ s mesta trenera javno izrazio zadovoljstvo zbog najbolje sezone u istoriji KK Bajern (citiram), krunisane trofejom Kupa Nemačke. Utoliko sam ponosniji kada znam da takve reči dolaze od samog predsednika, nekadašnjeg velikog šampiona. Kao neko ko je duže od 35 godina u vrhunskoj košarci, u kojoj sam osvajao sve trofeje sa klubovima i reprezentacijom, izuzetno cenim reči gospodina Henesa.

Na kraju Đorđević ističe da, znajući to i znajući da je najveći i najvažniji posao trenera da ostavi tim / klub boljim nego što ga je zatekao, smatram da sam sasvim ispunio tu misiju.

Ovogodišnji rezultati, pobednik Kupa Nemačke (prvi trofej posle 50 godina), polufinalista Evrokupa (najbolji rezultat ikada) i prvo mesto u Bundesligi u kojoj klub dominira od početka, govore sami za sebe. Srećan Uskrs svim navijačima Bajerna i košarke, zaključio je Đorđević.