Дејан Тодоровић: Селекторов позив као најлепши сан

Иако већ годинама тренира и игра на Иберијском полуострву, верујемо да многим поклоницима овдашње кошарке овај младић, рођен 1994. године, није толико познат. Управо због тога,као и још по нечега, замолили смо га за разговор за “Дневник”, што је Тодоровић радо прихватио.

Да ли вам је позив Ђорђевића први у неку од репрезентативних селекција наше земље?

- Био сам пре две године с јуниорском селекцијом, али, нажалост, због несређених папира нисам заиграо на Европском првенству на Криту - рекао је Дејан, који је две године тренирао у Спорт кију из Новог Сада, који воде Јанко и Драган Луковски. - Осим за ту селекцију, нисам добијао друге позиве.

Када је стигао Салетов позив, како сте се осећали?

- Искрено, нисам му се надао. Свестан сам какви играчи и каквог квалитета носе дрес Србије и некако ми је све то, селекторов позив, било као најлепши сан. И, ето, појавили су се ти Фибини “прозори”, због којих они најбољи нису били у могућности да помогну својим репрезентацијама, а мени се указала прилика. Био сам пресрећан и решен да покажем све што знам, да помогнем нашој селекцији колико год је то у мојој моћи.

Какав је осећај био на дебију у утакмици с Аустријом?

- Осећај је био врхунски. Чак толико да сам приликом представљања имао ону позитивну врсту треме, емоције су ми биле узавреле, посебно када сам чуо звуке наше химне “Боже правде”. Срце ми је било пуно, ма као да је хтело да експлодира! А када је утакмица почела, ствари су брзо дошле на своје, имам иза себе искуство играња у једној од најозбиљнијих европских лига и то ми је помогло да одиграм без проблема. Осећања која су ме опхрвала на почетку јесу нормална, али све то брзо прође, а онда мораш да докажеш да ли и колико вредиш на терену, пред избирљивом публиком и ТВ аудиторијумом.

Јесте ли се у тим тренуцима присетили и властитих почетака, везаних за Нови Сад и KK Спорт ки?

- О, како да нисам! Провео сам две прелепе године код чика Јанка у његовом клубу и за тај период ме вежу лепе успомене. Уосталом, мој брат Владимир је већ девет година житељ Новог Сада, а ја кад год могу искористим прилику да дођем и видим се с пријатељима и друговима.

Дејан је рођен у Мркоњић Граду (БиХ), па нас је занимало да ли је играо у млађим селекцијама ове земље?

- Нисам играо тамо. Иако ми родитељи и даље живе у граду у којем сам рођен, били у пресрећни када су сазнали за Ђорђевићев позив под заставу Србије. Никада нисам имао дилему по том питању и надам се да ћу имати још прилика да покажем шта знам у нашем државном дресу – поручио је Тодоровић.

Какав је однос старијих репрезентативаца према вама млађима?

- Сјајно су нас прихватили и саветима нам помажу да прегрмимо прве репрезентативне утакмице. Лично, то ми омогућује да се опустим, уживам у игри и покажем све оно што знам. Та врста помоћи од непроцењиве ми је важности и користи - јасан је био Дејан.

Требало је доста времена да прође па да добијете прилику и у дресу вашег клуба?

- И времена и труда. Чекао сам стрпљиво ту шансу, вредно тренирао, нисам посустајао и знао сам да ће моје време доћи. Сада је оно ту и мислим да доказујем да сам све ово заслужио управо играма у дресу Билбаа.

Били сте и у Чикагу, на летњој НБА лиги?

- Иако играчи који нису драфтовани ретко добију прилику да играју у летњој НБА лиги, мени је то пошло за руком. Било је то за мене велико и корисно искуство, добио сам и одређену минутажу и, ако ми се икада буде указала прилика, волео бих да једног дана наставим каријеру у најјачем такмичењу на свету, чиме бих остварио своје дечачке снове.

Видите ли себе у конкуренцији за састав репрезентације Србије и на Мундобаскету 2019. године?

- Надам се једино да ће ме здравље послужити, а стићи ћу у каријери донде докле ми је то суђено. Фокусиран сам само на обавезе које су извесне, било да је реч о оним према репрезентацији Србије, било према мом клубу. Увек ћу се одазвати на сваки Салетов позив и видећемо докле ће ме то у будућности одвести.

Хоћете ли ових дана стићи до Новог Сада?

- Планирао сам, али ми је Билбао променио карту за лет и већ у уторак ујутро враћам се у Шпанију. Требало је да летим тог дана поподне, али шта да се ради. Нећу овог пута доћи у Нови Сад, али сваког лета будем барем 20 дана у том дивном граду и буде ми јако лепо - истакао је Дејан Тодоровић, један од младића на којима почива будућност српске кошарке.       

А. Предојевић