Горан Јагар: Каријера из снова

који је одлучио да се такмичарски пензионише после 16 година бављења овим спортом. Сезону је завршио златом у четверцу без кормилара и сребром у двојцу без кормилара.

– Током сезоне сам схватио да више нисам онај стари, а полако је почела да се губи она искра која ми је давала снагу и вољу да на сваком тренингу пружим 100 одсто својих могућности. Након Првенства Србије одлучио сам да, први пут у каријери, направим малу паузу и да још једном добро размислим о свему. Тада сам дефинитивно схватио да је време за такмичарску пензију. Пресекао сам и чврсто одлучио да спортску етапу мог живота оставим иза себе. Можда је овој мојој одлуци допринело и то што сам желео да више времена проводим са породицом. Њу за сада чине супруга Бојана и син Данило, чији ћемо први рођендан прославити ових дана, а надам се да ћемо ускоро и проширити састав – истакао је за сајт ВСС Горан Јагар, захваливши свима, од Савеза па до његових клубава Галебу и Партизану на дугогодишњој подршци.

Јагар искључује могућност да се врати веслању јер, истиче, када стави тачку на нешто онда је то коначно. Он се окренуо новим животним изазовима.

– Пре нешто мање од месец дана запослио сам се у фирми “Беоекспо систем”, чији је власник дугогодишњи велики пријатељ веслања Виктор Николић, а која је водећа у овом делу Европе на многим пољима. Почео сам један други живот и полако се навикавам на њега. Он подразумева, углавном, фиксно радно време и нешто са чиме се до сада нисам сусретао. Трудићу се да и у овој фирми, као што је био случај и са веслањем, будем максимално посвећен свим задацима.

Јагар с поносом гледа на своју 16-годишњу веслачку каријеру, која је била као из снова.

– Презадовољан сам са свим резултатима које сам постигао. Наравно да је било и падова, али, ипак, много више успона. Велику подршку за све ове године у веслању, поред људи из овог спорта, имао сам од оца Владимира, покојне мајке Наде и сестара Јелене и Марије. Без њихове велике помоћи у најтежим тренуцима сигурно да не бих постигао ни делић овога што јесам. Освојио сам многа европска и светска одличја, пропутовао добар део света и упознао много добрих људи који ће ми остати пријатељи до краја живота. Мала жал остаје за олимпијском медаљом која је сан сваког спортисте. Међутим, у веслању је сам пласман на олимпијске игре велики успех, а мени је пошло за руком да будем актер и Игара у Пекингу 2008. и у Лондону четири године касније.

Јагар дубоко верује и у своје наследнике у српском веслачком државном тиму.

– Српско веслање не мора да брине за будућност. Стасао је велики број врхунских веслача који су, такорећи, тек на почетку сениорских каријера, а поносан сам што сам и ја био сведок њиховог успона. Поручио бих свима који желе да постану врхунски спортисти да морају чврсто да верују у своје снове и да не смеју ни да помисле да одустану, без обзира колико им у неком тренутку све делује безнадежно. Током развоја и на путу ка врху наилазиће на много препрека и проблема које не смеју да заобилазе, већ храбро да се са њима суочавају – поручио је Јагар.

Ј. Г.

Највећи успеси

ЕП: Први у двојцу без кормилара у Познању 2007,други у двојцу без кормилара у Атини 2008. и Бресту 2009, трећи у четверцу без кормилара у Варезеу 2012.

СП: Први у четверцу без кормилара за сениоре до 23 године у Амстердаму 2005, други у двојцу са кормиларом СП за јуниоре у Тракаију 2002. и у четверцу са кормиларом у Минхену 2007.

ОИ: Седмо место у двојцу без кормилара на ОИ у Пекингу 2008. и 10. место у четверцу без кормилара на ОИ у Лондону 2012.

СК: сребро у четверцу без кормилара на Бледу 2011.

Државни првак: осам пута.