ВОЈВОДИНА И У НИШУ БЕЗ ПРИМЉЕНОГ ГОЛА: Што најавили, то и постигли
Осмом победом у првенству, против Радничког у Нишу са 1:0, Војводина је стигла на корак до планираног циља на суперлигашкој табели.
Колико и основни податак о резултату утакмице, барем у истој мери навијаче радују и чињенице да су Новосађани други пут у сезони победили у гостима, као и да на трећој узастопној утакмици (рачунајући и сусрет са екипом Младости Гат у Купу), нису примили гол. Све су то елементи на којима јесте могућ и закључак о значајном позитивном искораку у смеру који је од доласка на кормило композиције у пола белом, пола у црвеном и најавио тренер Ранко Поповић. Упркос очекиваном притиску домаћег састава, заснованог на инерцији после победе против Партизана у prеthodnom колу, Нишлије су остале затечене начином на који су гости загосподарили тереном. Војводина је ситуацију развијала по сопственим нотама, високо постављеном последњом линијом одбране, једноставном игром, са брзом предајом лопте у основи, без упуштања у компликоване ситуације по неусловном терену за то. Управо тако како је Поповић и захтевао од својих играча и како је на конференцији са новинарима најавио пре поласка у Ниш. Истина, високо постављена одбрана могла је да буде и мач са две оштрице, с обзиром на то да тада брзи играчи попут Петрова противнападима могу лакше да стигну до голмана Царевића. Такву могућност, међутим, елиминисали су сигурни централни бекови новосадског тима Росић и Црномарковић.
- Задовољан сам и игром и резултатом – коментар је тренера Војводине Ранка Поповића. – Сагласни смо да смо начинили корак више у односу на учинак у prеthodnim утакмицама, а ја сам убеђен да је то корак мање у односу на све оно што ће тек да уследи. Практично све време имали смо контролу ситуације на терену. Ни једну примедбу немам на учинак и залагање сваког играча понаособ. Да ли су могли још боље и квалитетније, увек може боље?! Али, по таквом терену да очекујемо спектакуларне акције, засноване на комбинацијама и лепоти индивидуалних потеза, нити сам могао да тражим, нити је то било упутно на Чаиру.
Утакмица између Радничког и Војводине можда није била „лепа за око“. За „уметнички утисак“ неопходни су и предуслови, што се временских прилика и квалитета терена тиче. Отуда и Поповићев апел да се поједине утакмице суперлигашког првенства играју на новосаграђеним стадионима у Лозици, Зајечару или Лесковцу, на пример, добија чврсто упориште. Овако, свако се сналази и екипу припрема у складу са околностима на које нико не може да утиче. На основу резултата у минулиом утакмицама очигледно је да се Поповић са сарадницима и са комплетним колективом на терену одлично снашао и поентирао у правом тренутку за останак у врху суперлигашке табеле. За коначан јесењи суд преостао је још само један испит у среду, против Вождовца у Београду.
Л. Бакмаз