VOJVODINA I U NIŠU BEZ PRIMLJENOG GOLA: Što najavili, to i postigli

Koliko i osnovni podatak o rezultatu utakmice, barem u istoj meri navijače raduju i činjenice da su Novosađani drugi put u sezoni pobedili u gostima, kao i da na trećoj uzastopnoj utakmici (računajući i susret sa ekipom Mladosti Gat u Kupu), nisu primili gol. Sve su to elementi na kojima jeste moguć i zaključak o značajnom pozitivnom iskoraku u smeru koji je od dolaska na kormilo kompozicije u pola belom, pola u crvenom i najavio trener Ranko Popović. Uprkos očekivanom pritisku domaćeg sastava, zasnovanog na inerciji posle pobede protiv Partizana u prethodnom kolu, Nišlije su ostale zatečene načinom na koji su gosti zagospodarili terenom. Vojvodina je situaciju razvijala po sopstvenim notama, visoko postavljenom poslednjom linijom odbrane, jednostavnom igrom, sa brzom predajom lopte u osnovi, bez upuštanja u komplikovane situacije po neuslovnom terenu za to. Upravo tako kako je Popović i zahtevao od svojih igrača i kako je na konferenciji sa novinarima najavio pre polaska u Niš. Istina, visoko postavljena odbrana mogla je da bude i mač sa dve oštrice, s obzirom na to da tada brzi igrači poput Petrova protivnapadima mogu lakše da stignu do golmana Carevića. Takvu mogućnost, međutim, eliminisali su sigurni centralni bekovi novosadskog tima Rosić i Crnomarković.

- Zadovoljan sam i igrom i rezultatom – komentar je trenera Vojvodine Ranka Popovića. – Saglasni smo da smo načinili korak više u odnosu na učinak u prethodnim utakmicama, a ja sam ubeđen da je to korak manje u odnosu na sve ono što će tek da usledi. Praktično sve vreme imali smo kontrolu situacije na terenu. Ni jednu primedbu nemam na učinak i zalaganje svakog igrača ponaosob. Da li su mogli još bolje i kvalitetnije, uvek može bolje?! Ali, po takvom terenu da očekujemo spektakularne akcije, zasnovane na kombinacijama i lepoti individualnih poteza, niti sam mogao da tražim, niti je to bilo uputno na Čairu.

Utakmica između Radničkog i Vojvodine možda nije bila „lepa za oko“. Za „umetnički utisak“ neophodni su i preduslovi, što se vremenskih prilika i kvaliteta terena tiče. Otuda i Popovićev apel da se pojedine utakmice superligaškog prvenstva igraju na novosagrađenim stadionima u Lozici, Zaječaru ili Leskovcu, na primer, dobija čvrsto uporište. Ovako, svako se snalazi i ekipu priprema u skladu sa okolnostima na koje niko ne može da utiče. Na osnovu rezultata u minuliom utakmicama očigledno je da se Popović sa saradnicima i sa kompletnim kolektivom na terenu odlično snašao i poentirao u pravom trenutku za ostanak u vrhu superligaške tabele. Za konačan jesenji sud preostao je još samo jedan ispit u sredu, protiv Voždovca u Beogradu. 

L. Bakmaz