Вечити, шта ће вам титула
Да је наш фудбал у блату одавно је познато, али финиш сезоне и трка за титулом открива и колико је морално посрнуо. Битка за ловором вечитих ривала отворлиа је Пандорину кутију, у медијском рату пуца се из свих оружја са обе стране Топчидерског брда.
Невиних нема, иза сцене се очигледно дешава много тога што нема додирних тачака са спортом и витештвом. И они који треба да покажу пут лопти ка просперитету још једном су пали на испиту, изгледа баш добро се испрјали...
Истицање девизе да „титула живот значи“, одмах намеће питање- па шта ће вам ти трофеји. Тамо где треба да се валоризује учинак из домаћег дворишта увек се брукате. Пословање вам је у дебелом минусу, тимови нешто мало изнад аматерског нивоа, као и игра, пресипање из шупљег у празно са ангажовањем ,благао речено, странаца сумњивог квалитета не води никуда, стално за то стижу потврде. Публике је све мање. Трофеј се само може гурнути под нос некима од државних спонзора да се наводно оправдају инвестиције, за које и сами знају да су промашене. Једино, и даље одређене интересне групе у спрези са mеnayеrima, њиховим агенцијама и фондовима профитирају. Ипак, то није и не може да буде основна мисија фудбала на овим просторима.
Набрајати оптужбе које ових дана пуне странице, не само таблоида, одузело би много простора. Средства да се стигне до трона очигледно се не бирају. На мети су понајвише арбитри, који истина пуно греше, под огромним су притиском а њихова организација се са закашњењем потрудила да их заштити саопштењем у којем набраја поједине случајеве утицаја клубова.
Време је за реакцију ФШ и официра за интегритет фудбала, да темељно испитају ова ружна дешавања, утврде актере који су се и на какав начин огрешили о постојећи кодекс понашања, да јавно изнесу сва сазнања о мутиводама у српском фудбалу и протерају га из њега. Ако не буде довољно снаге, односно ингеренција у помоћ се морају позвати надлежни државни органи да одвоје жито од кукоља.
А, ко ће до тог шампионског трофеја није ни битно, јер оба клуба немају праву стратегију нити визију како да оздраве своје клубове. Ако се докажу тврдње које се протеклих месеци сервирају из оба табора мотивисане доказивањем (не)поштења онда ни ловор у домаћем дворишту неће имати праву арому.
Обично уз критике треба понудити и нека решења. У овом часу једини пут са скромним buyеtima је ослонац на сопствене снаге из омладинских школа које солидно функционишу, стрпљиво грађење тимова од тих даровитих клинаца, а има их у оба клуба, а не продаја чим се појави прва инострана понуда, ради пуког преживљавања. Година или две без титуле није неки промашај ако се створи квалитетна база…
Зоран Рангелов