Večiti, šta će vam titula

Nevinih nema, iza scene se očigledno dešava mnogo toga što nema dodirnih tačaka sa sportom i viteštvom. I oni koji treba da pokažu put lopti ka prosperitetu još jednom su pali na ispitu, izgleda baš dobro se isprjali...

Isticanje  devize da „titula život znači“, odmah nameće pitanje- pa šta će vam ti trofeji. Tamo gde treba da se valorizuje učinak iz domaćeg dvorišta uvek se brukate. Poslovanje vam je u debelom minusu, timovi nešto malo iznad amaterskog nivoa, kao i igra, presipanje iz šupljeg u prazno sa angažovanjem ,blagao rečeno, stranaca sumnjivog kvaliteta ne vodi nikuda, stalno za to stižu potvrde. Publike je sve manje. Trofej se samo može gurnuti pod nos nekima od državnih sponzora da se navodno opravdaju investicije, za koje i sami znaju da su promašene. Jedino, i dalje određene interesne grupe u sprezi sa menayerima, njihovim agencijama i fondovima profitiraju. Ipak, to nije i ne može da bude osnovna misija fudbala na ovim prostorima.

Nabrajati optužbe koje ovih dana pune stranice, ne samo tabloida,  oduzelo bi mnogo prostora. Sredstva da se stigne do trona očigledno se ne biraju. Na meti su ponajviše arbitri, koji istina puno greše, pod ogromnim su pritiskom a njihova organizacija se sa zakašnjenjem potrudila da ih zaštiti saopštenjem u kojem nabraja pojedine slučajeve uticaja klubova.

Vreme je za reakciju FŠ i oficira za integritet fudbala, da temeljno ispitaju ova ružna dešavanja, utvrde aktere koji su se i na kakav način ogrešili o postojeći kodeks ponašanja, da javno iznesu sva saznanja o mutivodama u srpskom fudbalu i proteraju ga iz njega. Ako ne bude dovoljno snage, odnosno ingerencija u pomoć se moraju pozvati nadležni državni organi da odvoje žito od kukolja.

A, ko će do tog šampionskog trofeja nije ni bitno, jer oba kluba nemaju pravu strategiju niti viziju kako da ozdrave svoje klubove. Ako se dokažu tvrdnje koje se proteklih meseci serviraju iz oba tabora motivisane dokazivanjem (ne)poštenja onda ni lovor u domaćem dvorištu neće imati pravu aromu.

Obično uz kritike treba ponuditi i neka rešenja. U ovom času jedini put sa skromnim buyetima je oslonac na sopstvene snage iz omladinskih škola koje solidno funkcionišu, strpljivo građenje timova od tih darovitih klinaca, a ima ih u oba kluba, a ne prodaja čim se pojavi prva inostrana ponuda, radi pukog preživljavanja. Godina ili dve bez titule nije neki promašaj ako se stvori kvalitetna baza…

Zoran Rangelov