ИДЕМО ДАЉЕ Митровић и Тадић водили у предворје Немачке

Најважнији тест, онај када се практично о томе ко ће из наше групе, поред Мађара, отићи на ЕУРО 2024 у Немачкој, репрезентација Србије је положила. После много боље игре у наставку сусрета, изабраници селектора Драгана Стојковића савладали су упорне и повремено неугодне Црногорце и заслужили су песму с лепо попуњених трибина и радост овдашњих навијача.

Већ у 2. минуту лепо су комбиновали по десној страни Тадић и Живковић, уследио јуе центаршут пред гол Црне Горе, а највиши у скоку, не и довољно прецизан, био је Александар Митровић. Нису се залетали наши играчи, стрпљење и позициона игра били су, како се чинило, њихово опредељење и покушавали су да из тога створе предуслове за транзицију ка голу ривала. С друге стране, нису се уплашили амбијента изабраници селектора Миодрага Радуловића, односно показали су жељу да буду офанзивни и опасни по гол Вање Милинковића-Савића.

Пред почетак синоћње утакмице, селектор наше репрезентације Драган Стојковић уручио је плакету ФСС-а капитену Душану Тадићу, који је против Литваније одиграо 100. утакмицу у дресу  Србије. Урамљен дрес са бројем 100 и Тадићевим презименом, уручио му је потпредседника ФСС-а Бранислав Недимовић. 

У 9. минуту прокључало је све у прохладној београдској вечери. Тадић је додао лопту Лукића, који је продужио до Митровића, а он је најпре обишао Вукчевића, да би онда спољним делом стопала феноменално нациљао и погодио супротни горњи угао црногорског гола. Србија је повела 1:0, скинула са себе бреме наметнуто морањем да се победи и с правом очекивана је још боља игра наше селекције.

Душан Тадић одлично је дириговао српским оркестром, деловао је можда нешто повученије од очекиваног, али је показивао мајсторство какво се од њега увек и очекује. Индикативно је било да је Пиксијев тим иницијативу препуштао гостима, желећи да из неке њихове грешке добије простор за контре. Много чешће напади Србије ишли су по десној страни, уосталом баш по оној с које је и пао водећи гол.

Играо се 26. минут када је лепу акцију Младеновића и Тадића пропустио да другим голом материјализује Андрија Живковић, чији је шут завршио замало крај десне стативе, уз уздахе на трибинама. У 36. минуту, међутим, севнула је контра гостију, лопта је стигла до Стевана Јоветића, који је погодио леви горњи угао нашег гола и резултат је изједначен. Prеthodno су наши играчи изгубили лопту на половини Црне Горе, до ње је стигао Марушић и одлично додао до потоњег стрелца.

У 40. минуту Страхиња Павловић је прошао до корнер линије, заврнуо лопту у средину коју је неко закачио, али је Мијатовић био опрезан. Нису Пиксијеви ученици деловали више сигурно, прилично споро су градили акције, што је дозвољавало ривалу да се организује у одбрани и полази у нимало наивне атаке. Све то изазвало је звиждуке с трибина, који су најгласнији постали када је означен крај првог полувремена.

Победа је нашем тиму била преко потребна и селектор је у наставку на терен увео Филипа Костића и Сергеја Милинковића-Савића. Кренули су „орлови“ знатно офанзивније ка противничком голу, навијачи су их у томе подржали, док су Црногорци настојали да умртве ритам и наставе с игром из првих 45 минута. Тензије на самом терену почеле су да расту, улог је био велики, а време које је, барем се нама чинило, брзо протицацсло и било савезник „сокола“. У 60. минуту врло добро шутирао је Цамај, али је Вања добро реаговао.

Међу гледаоцима на стадиону „Рајко Митић“ нашло се и неколико стотина навијача из Црне Горе, који су аутобусима допутовали у престоницу Србије. Они су се трудили да се и њихов глас чује, али то је било прилично тешко када је загрмело преко 20.000 навијача тима селектора Драгана Стојковића.

Напади момака у црвеним дресовима најчешће су се завршавали ударцима с угла, после којих озбиљније претње по гол Мијатовића није било. Тек у 64. минуту пред гол је центрирао Костић, Тадић је главом закачио лопту, али је голман црногрског тима ногом избацио лопту. Напади нашег тима све чешће ишли су сада по левој страни, где су тандем чинили Костић и Тадић. У 72. минуту поново је Костић центрирао, а Тадић промашио главом са осам метара, да би минут касније уследило ново одушвљење наших навијача. Костић је у празан простор додао лопту до Тадића, који је подигао главу, видео Митровића у мат позицији и упутио му пас, а наш најбољи стрелац био је сигурни егзекутор лепе акције. Само четири минута после тога, Митровић је узвратио асистенцију капитену нашег тима, који је, прецизним идарцем с 18 метара повећао предност Србије на 3:1. То је означило крај отпора Црне Горе и истински тријумф Србије.

После примљеног другог гола њихове селекције, навијачи из Црне Горе почели су да ломе столице на јужној трибини, што је изазвало велико огорчење публике наклоњене Србији. Реаговало је обезбеђење, додатно оградило тај сектор, али су се присталице „сокола“ тешко мириле са све извеснијим поразом и престанком снова о одласку на ЕП.

А. Предојевић

БЕОГРАД: Стадион „Рајко Митић“, гледалаца: 30.000. Судија Симон Марчињак (Пољска). Стрелци: Митровић у 9. и 73. и Тадић у 76. за Србију, а Јоветић у 36. минуту за Црну Гору. Жути картони: Савић, Јовоић, Томашевић (Црна Гора), а Гудељ (Србија).

СРБИЈА: В. Милинковић-Савић 7 – Миленковић 6,5, Вељковић 6,5, Павловић 7,5 – Живковић 7 од 90. Бабић -), Гудељ 6,5 (од 67. Максимовић 7), Лукић 7 (од 79. Самарџић 7), Илић 6,5 (од 46. С. Милинковић-Савић 7), Младеновић 6,5 (од 46. Костић 7,5) – Тадић 8, Митровић 8,5.

ЦРНА ГОРА: Мијатовић 6,5 – Марушић 7, Савић 6,5,Томашевић 6, Вукчевић 6,5 (од 31. Радуновић 6)– Јанковић 6,5 (од 85. Раичковић -), Тући 6 (од 85. Мугоша -) , Куч (од 85. Осмајић -)– Цамај (од 72. Јововић 6), Крстовић 6,5, Јоветић 7.