УПРКОС ГУБИТКУ ДВА БОДА У ФИНИШУ МЕЧА, СРЕЋА ЈЕ ВОШИН САВЕЗНИК: Промашаји конкурената по мери Новосађана

Прецизнији би закључак био, после гостовања код Железничара у Панчеву (1:1), да је то уобичајена пракса колектива у пола белом, пола у црвеном, на суперлигашкој скали вредноће означеног као други пик, односно први Звездин пратилац. 

Међутим, упркос по Војводину несрећном развоју ситуације и губитка (још) два бода у низу пролећних губитака, срећа је пратила Новосађане у минула три суперлигашка кола. И савезник им је била у трци за реализацију императивно назначеног трећег места на табели. Наиме, каквим су резултатима утакмице завршавали директни конкуренти на европском путу, ни комплетан стручни штаб, са Ненадом Лалатовићем на челу, не би квалитетније и по Војводину сврсисходније развио лепезу жељених резултата свих претендената на циљ коме сви у Војводини теже. 

Ипак, шок у завршници трке са панчевачком „дизелком“, али и начин како су Новосађани одиграли друго полувреме (правилније је рећи како га нису одиграли) озбиљно је уздрмао ничим оправдану процену о другом по вредности колективу српског лоптања. 

– Знали смо да је гостовање у Панчеву веома тешко – рече члан стручног штаба Војводине Видак Братић, који је екипу водио с клупе, у одсуству кажњеног Лалатовића. – Железничар има искусну екипу, играче који су имали озбиљне каријере. У утакмицу смо ушли максимално концетрисано, стварали смо шансе, стајали смо добро, на време смо повели. Међутим, у другом полувремену можда се осетио мало и тај императив резултата и притисак, с обзиром на то да нам је ова утакмица била веома важна. Играчи су се можда несвесно повукли, чекали смо шансу из контри и полуконтри, нисмо их искористили...

Шта је, ту је. Од девет могућих пролећних бодова, Војводина је освојила три. Премало за утисак о квалитетној припреми за пролећна искушења, сасвим довољно за оцену да са четири победе и шест нерешених резултата, уз два пораза, Лалатовић није испунио очекивања ни спортског сектора нити навијача чију је плебисцитарну подршку имао за трећи мандат на Вошиној клупи. 

Негативну оцену, ипак, ублажиће пласман у трећу рунду такмичења за Куп Србије, остварен двема победама против клубова нижеразредног ранга такмичења. 

– Војводина увек претендује да игра у Европи – поновио је Братић опредељење, у облику декларације, сваке генерације играча и чланова стручног штаба, али је и додао нешто што је блиско свакоме коме је до Војводине и њених резултата стало: - За мене је недопустиво да клуб као Војводина прими гол у 94. минуту. Како се знало и умало, то се морало одбранити. Али, то је фудбал, то се дешава и да нема тога, не би било интересантно и публика не би долазила на стадион. Главу горе, имамо још доста утакмица, знамо наш циљ и морамо да га остваримо како знамо и умемо.

Највише захваљујући срећи, која је у корист Војводине режирала резултате њених конкурената за треће место, Братићева рачуница са великим бројем преосталих утакмица добија смисао. У тој рачуници коначан суд може да обликује једино победнички низ, који чланови Вошине композиције најављују од утакмице, до утакмице, после низа резултатских промашаја, одлажући његов старт до крајњих граница навијачког стрпљења.