UPRKOS GUBITKU DVA BODA U FINIŠU MEČA, SREĆA JE VOŠIN SAVEZNIK: Promašaji konkurenata po meri Novosađana

Precizniji bi zaključak bio, posle gostovanja kod Železničara u Pančevu (1:1), da je to uobičajena praksa kolektiva u pola belom, pola u crvenom, na superligaškoj skali vrednoće označenog kao drugi pik, odnosno prvi Zvezdin pratilac. 

Međutim, uprkos po Vojvodinu nesrećnom razvoju situacije i gubitka (još) dva boda u nizu prolećnih gubitaka, sreća je pratila Novosađane u minula tri superligaška kola. I saveznik im je bila u trci za realizaciju imperativno naznačenog trećeg mesta na tabeli. Naime, kakvim su rezultatima utakmice završavali direktni konkurenti na evropskom putu, ni kompletan stručni štab, sa Nenadom Lalatovićem na čelu, ne bi kvalitetnije i po Vojvodinu svrsishodnije razvio lepezu željenih rezultata svih pretendenata na cilj kome svi u Vojvodini teže. 

Ipak, šok u završnici trke sa pančevačkom „dizelkom“, ali i način kako su Novosađani odigrali drugo poluvreme (pravilnije je reći kako ga nisu odigrali) ozbiljno je uzdrmao ničim opravdanu procenu o drugom po vrednosti kolektivu srpskog loptanja. 

– Znali smo da je gostovanje u Pančevu veoma teško – reče član stručnog štaba Vojvodine Vidak Bratić, koji je ekipu vodio s klupe, u odsustvu kažnjenog Lalatovića. – Železničar ima iskusnu ekipu, igrače koji su imali ozbiljne karijere. U utakmicu smo ušli maksimalno koncetrisano, stvarali smo šanse, stajali smo dobro, na vreme smo poveli. Međutim, u drugom poluvremenu možda se osetio malo i taj imperativ rezultata i pritisak, s obzirom na to da nam je ova utakmica bila veoma važna. Igrači su se možda nesvesno povukli, čekali smo šansu iz kontri i polukontri, nismo ih iskoristili...

Šta je, tu je. Od devet mogućih prolećnih bodova, Vojvodina je osvojila tri. Premalo za utisak o kvalitetnoj pripremi za prolećna iskušenja, sasvim dovoljno za ocenu da sa četiri pobede i šest nerešenih rezultata, uz dva poraza, Lalatović nije ispunio očekivanja ni sportskog sektora niti navijača čiju je plebiscitarnu podršku imao za treći mandat na Vošinoj klupi. 

Negativnu ocenu, ipak, ublažiće plasman u treću rundu takmičenja za Kup Srbije, ostvaren dvema pobedama protiv klubova nižerazrednog ranga takmičenja. 

– Vojvodina uvek pretenduje da igra u Evropi – ponovio je Bratić opredeljenje, u obliku deklaracije, svake generacije igrača i članova stručnog štaba, ali je i dodao nešto što je blisko svakome kome je do Vojvodine i njenih rezultata stalo: - Za mene je nedopustivo da klub kao Vojvodina primi gol u 94. minutu. Kako se znalo i umalo, to se moralo odbraniti. Ali, to je fudbal, to se dešava i da nema toga, ne bi bilo interesantno i publika ne bi dolazila na stadion. Glavu gore, imamo još dosta utakmica, znamo naš cilj i moramo da ga ostvarimo kako znamo i umemo.

Najviše zahvaljujući sreći, koja je u korist Vojvodine režirala rezultate njenih konkurenata za treće mesto, Bratićeva računica sa velikim brojem preostalih utakmica dobija smisao. U toj računici konačan sud može da oblikuje jedino pobednički niz, koji članovi Vošine kompozicije najavljuju od utakmice, do utakmice, posle niza rezultatskih promašaja, odlažući njegov start do krajnjih granica navijačkog strpljenja.