У ФК Војводина млади наговештавају блиставу будућност

Предвођени тренером Ненадом Лалатовићем, забележили су 12 победа, уз по три ремија и пораза, па су најближи пратиоци лидеру, екипи Црвене звезде. То сигурно причињава задовољство код присталица црвено-белих, баш као и чињеница да прилику све чешће и озбиљније добијају момци стасали у омладинској школи “Илија Пантелић” у Ветернику. И не само то... Они је максимално користе и себе профилишу као сјајну будућност славног клуба, будућност на основу које могу да почну да се сањају и снови о освајању треће шампионске титуле једног не тако далеког дана.

Капитен Ранко Веселиновић (рођен 24. марта 1999. године) и леви бек Младен Деветак (рођен 12. марта исте године) већ су постали стандардни стартери и осовина без које је тешко замислити задњи ред одбране. Обојица су чланови младе репрезентације, а однедавно им се у том друштву придружио и везни играч Мирко Топић (5. фебруар 2001.). Уз ову тројицу практично још увек дечака стасавају и добијају важне улоге и нападачи Михајло Нешковић (9. фебруар 2000.) и најмлађи у овом друштву Дејан Зукић (7. мај 2001.), чиме се, барем за сада, заокружује прича о онима на чијим плећима почивају лепи снови новосадски.

Против Радника на победу

Сутра је пред екипом Војводине дуел 19. кола Линглонг Суперлиге, у којем дочекују тим Радника из Сурдулице.

- Јесмо савладали истог ривала на његовом терену и то с убедљивих 4:0, међутим, није Радник иста она екипа од летос. Видим да игра много чвршће и боље, па нема сумње да нас очекује тежак задатак на путу ка жељеној победи. Не знам да ли ћу добити прилику да играм, све зависи од процене тренера, али сам спреман да уложим максимални труд како бисмо циљ испунили. У свакој утакмици идемо на победу и, по мени, важно ће бити да играмо опуштеније него што смо то чинили у досадашњим сусретима на “Карађорђу”. У том случају, не бисмо смели да имамо проблема – сматра Нешковић.

- Већ дуже време тренирамо и играмо с првотимцима и скупљамо неопходно искуство на нашем развојном путу - рекао је Михајло Нешковић. - То свакако прија и обавезује сваког од нас, јер сви смо поникли у Вошиној омладинској школи, која је већ дужи низ година призната као средина у којој стасавају бројни таленти. Због тога настојимо да користимо сваку прилику коју нам укаже тренер Лалатовић и да допринесемо на свој начин добрим резултатима и играма нашег тима.

Лепо је на тренинзима видети како младост и искуство заједнички функционишу, без било каквих подела. Предвођени најстаријим првотимцем Николом Дринчићем (35), они који су преко главе претурили већ безброј суперлигашких утакмица у земљи и иностранству, настоје да помогну млађим саиграчима да пронађу власитити пут у настојањима да изграде успешне каријере.

- Заиста поделе типа млађи и старији код нас не постоје - сложио се и Нешковић. - Професионалци смо, јасне су нам обавезе и задаци и настојимо да им одговоримо најбоље што умемо. Ту нам је изузетно важна подршка искуснијих играча и ми је добијамо, осећамо да нас они просто гурају унапред.

У првенственом сусрету с Радом, сва петорица изданака Вошине школе нашли су се на терену и имали  заслугу за победу од 2:1. Топић је био стрелац првог гола, а једанаестерац за Новосађане уследио је после прекршаја над Нешковићем. Топић га није реализовао, срећом без последица по коначни резултат. Занимљиво је, међутим, да су у овој сезони Зукић и Нешковић у по једном сусрету понели и капитенску траку.

- Искрено, уз наступе за репрезентацију Србије у мом  годишту, првенствена утакмица с Инђијом када сам био капитен, највеће ми је досадашње достигнуће у каријери - уз осмех ће наш саговорник. - Велика је част понети траку у једном тако великом клубу и надам се да ћу у будућности поново имати прилику да предводим саиграче на терену. Потпуно сам сигуран да исто важи и у случају Зукића, који је исту улогу имао у куп сусрету са Синђелићем.

Нема сумње да ови младићи мотивишу и остале момке из омладинског и кадетског тима да још јаче тренирају и убеде стручни штаб да им поклони пажњу. - У то немојте да сумњате! Када виде којим путем ми идемо, наши другари добијају додатни импулс у свакодневном раду. Уверили су се да младост добија шансу и у сениорском тиму, често неки од њих тренирају с нама, што само може да радује све нас и све оне којима срца куцају за црвену и белу боју Војводине - истакао је  Михајло Нешковић.

А. Предојевић