Стефан Ђорђевић: Финале Купа Србије обавеза

После ангажмана у бројним српским клубовима, отиснуо се пут Италије, где је бранио боје Катаније и Потенце, пре него што се 2018. вратио у највиши ранг српског фудбала. Тада је појачао нишки Раднички, да би две године касније променио средину и поново постао члан Војводине. Да се на „Карађорђу“ осећа као код куће, говори и то што је искусни дефанзивац овог лета продужио уговор с Новосађанима на још три године. После три одигране утакмице у Турској, победе над Пакшом, пораза од Сабаха и нерешеним исходом против Химкија, Ђорђевић је истакао да је генерално задовољан издањем црвено-белих у досадашњем току припрема.

– Све иде својим током за сада, добро радимо. Немамо много проблема са повредама што је најбитније у овом делу. Остало је две недеље до почетка првенства, имамо још седам дана да одрадимо финесе и три контролна сусрета. Осим утакмице против Сабаха, све је било на нивоу, али и ту смо водили и показали како би Војводина требало да изгледа на пролеће. Са друге стране, не треба да се заборави ни да су ово припреме које се разликују од онога што нас чека у Србији – рекао је капитен Војводине.

Приметно је да је екипа Милана Раставца у три припремне утакмице свесно ривалу препуштала већи посед, како би увежбавала контранападе и дуге лопте. 

– Што се тиче игре у средњој зони, то вежбамо, то је евидентно. У првом делу сезоне покушали смо да играмо на нешто другачији начин, али морамо да будемо свесни да немамо пуно услова да развијамо пас игру, када узмемо у обзир стање терена у Србији. Наш стадион то дозвољава, за разлику од других клубова. У Сурдулици услови нису сјајни, у Лучанима такође.

Војводина је први део сезоне завршила на петој позицији Суперлиге Србије, на две далеко од зацртаног циља.

– Треба да будемо свесни да је одрађено доста добрих ствари. Дошла је нова управа са председником Драгољубом Збиљићем на челу, комплетна нова гарнитура, заједно са стручним штабом. Због свега тога, потребно је време да то све дође на своје, у шта ја, као капитен, не сумњам уопште. У спорту, као и у животу, потребно је време. У фудбалу тога немате много, поготово када играте у клубу као што је Војводина. Фалило нам је још једно пет, шест бодова да будемо на том трећем месту које смо замислили, али ништа још није готово. Није битно како кренеш, већ како завршиш. Имамо ово пролеће да поставимо ствари на своје место, тамо где и Војводина заслужује да буде – у врху српског фудбала.

Тренер Војводине Милан Раставац навео је да његов тим све више напредује како припреме одмичу, после нерешене утакмице са руским Химкијем (0:0).

– Права је штета што није било голова, јер смо створили велики број прилика. Дефанзива је такође деловала много боље, као и игра са лоптом, посебно у последњем делу утакмице. Имали смо квалитетних брзих напада, што нас заиста охрабрује. Ипак, најважније је да су сви добро истрчали, да се нико није повредио и да смо овај мини сегмент од две утакмице у два дана заредом завршили успешно – навео је Раставац.

Након што је промашио пенал против Пакша, Немања Николић исто је учинио и у сусрету са Химкијем.

– Дефинитивно ћемо да променимо извођача пенала, али ће Немања Николић и даље да има нашу максималну подршку, јер су и промашени пенали саставни део фудбалског живота и ми са тим настављамо да живимо – рекао је шеф стручног штаба најстаријег новосадског суперлигаша.

Бројни су разлози тога што црвено-бели нису у потпуности исказали потенцијал у јесењем делу шампионата

– У ходу смо се упознавали, играчи који су нас појачали, стигли су касно, нису прошли припреме. Имали смо и проблема са повредама, много промена је било. Овај период од седам дана и почетак пре боравка у Анталији, због тога су од круцијалне важности за нас, да се све одради како треба.

Амбиције Новосађана нису искључиво у вези са домаћим првенством.

– Не треба да заборавимо да имамо и Куп. Узели смо трофеј, па последње две године испадали у полуфиналу. Време је да се направи нек искорак, поготово што је Партизан завршио такмичење. Наша обавеза је да ове године играмо финале, а Боже здравља, зашто не бисмо дошли и до трофеја? – пита се Стефан Ђорђевић.

Вук-Милош Петровић