Stefan Đorđević: Finale Kupa Srbije obaveza

Posle angažmana u brojnim srpskim klubovima, otisnuo se put Italije, gde je branio boje Katanije i Potence, pre nego što se 2018. vratio u najviši rang srpskog fudbala. Tada je pojačao niški Radnički, da bi dve godine kasnije promenio sredinu i ponovo postao član Vojvodine. Da se na „Karađorđu“ oseća kao kod kuće, govori i to što je iskusni defanzivac ovog leta produžio ugovor s Novosađanima na još tri godine. Posle tri odigrane utakmice u Turskoj, pobede nad Pakšom, poraza od Sabaha i nerešenim ishodom protiv Himkija, Đorđević je istakao da je generalno zadovoljan izdanjem crveno-belih u dosadašnjem toku priprema.

– Sve ide svojim tokom za sada, dobro radimo. Nemamo mnogo problema sa povredama što je najbitnije u ovom delu. Ostalo je dve nedelje do početka prvenstva, imamo još sedam dana da odradimo finese i tri kontrolna susreta. Osim utakmice protiv Sabaha, sve je bilo na nivou, ali i tu smo vodili i pokazali kako bi Vojvodina trebalo da izgleda na proleće. Sa druge strane, ne treba da se zaboravi ni da su ovo pripreme koje se razlikuju od onoga što nas čeka u Srbiji – rekao je kapiten Vojvodine.

Primetno je da je ekipa Milana Rastavca u tri pripremne utakmice svesno rivalu prepuštala veći posed, kako bi uvežbavala kontranapade i duge lopte. 

– Što se tiče igre u srednjoj zoni, to vežbamo, to je evidentno. U prvom delu sezone pokušali smo da igramo na nešto drugačiji način, ali moramo da budemo svesni da nemamo puno uslova da razvijamo pas igru, kada uzmemo u obzir stanje terena u Srbiji. Naš stadion to dozvoljava, za razliku od drugih klubova. U Surdulici uslovi nisu sjajni, u Lučanima takođe.

Vojvodina je prvi deo sezone završila na petoj poziciji Superlige Srbije, na dve daleko od zacrtanog cilja.

– Treba da budemo svesni da je odrađeno dosta dobrih stvari. Došla je nova uprava sa predsednikom Dragoljubom Zbiljićem na čelu, kompletna nova garnitura, zajedno sa stručnim štabom. Zbog svega toga, potrebno je vreme da to sve dođe na svoje, u šta ja, kao kapiten, ne sumnjam uopšte. U sportu, kao i u životu, potrebno je vreme. U fudbalu toga nemate mnogo, pogotovo kada igrate u klubu kao što je Vojvodina. Falilo nam je još jedno pet, šest bodova da budemo na tom trećem mestu koje smo zamislili, ali ništa još nije gotovo. Nije bitno kako kreneš, već kako završiš. Imamo ovo proleće da postavimo stvari na svoje mesto, tamo gde i Vojvodina zaslužuje da bude – u vrhu srpskog fudbala.

Trener Vojvodine Milan Rastavac naveo je da njegov tim sve više napreduje kako pripreme odmiču, posle nerešene utakmice sa ruskim Himkijem (0:0).

– Prava je šteta što nije bilo golova, jer smo stvorili veliki broj prilika. Defanziva je takođe delovala mnogo bolje, kao i igra sa loptom, posebno u poslednjem delu utakmice. Imali smo kvalitetnih brzih napada, što nas zaista ohrabruje. Ipak, najvažnije je da su svi dobro istrčali, da se niko nije povredio i da smo ovaj mini segment od dve utakmice u dva dana zaredom završili uspešno – naveo je Rastavac.

Nakon što je promašio penal protiv Pakša, Nemanja Nikolić isto je učinio i u susretu sa Himkijem.

– Definitivno ćemo da promenimo izvođača penala, ali će Nemanja Nikolić i dalje da ima našu maksimalnu podršku, jer su i promašeni penali sastavni deo fudbalskog života i mi sa tim nastavljamo da živimo – rekao je šef stručnog štaba najstarijeg novosadskog superligaša.

Brojni su razlozi toga što crveno-beli nisu u potpunosti iskazali potencijal u jesenjem delu šampionata

– U hodu smo se upoznavali, igrači koji su nas pojačali, stigli su kasno, nisu prošli pripreme. Imali smo i problema sa povredama, mnogo promena je bilo. Ovaj period od sedam dana i početak pre boravka u Antaliji, zbog toga su od krucijalne važnosti za nas, da se sve odradi kako treba.

Ambicije Novosađana nisu isključivo u vezi sa domaćim prvenstvom.

– Ne treba da zaboravimo da imamo i Kup. Uzeli smo trofej, pa poslednje dve godine ispadali u polufinalu. Vreme je da se napravi nek iskorak, pogotovo što je Partizan završio takmičenje. Naša obaveza je da ove godine igramo finale, a Bože zdravlja, zašto ne bismo došli i do trofeja? – pita se Stefan Đorđević.

Vuk-Miloš Petrović