Србија сломила отпор Грузије и пласирала се на СП

Још једном се видело да је најтеже добити сусрете у којима су бодови унапред уписани. Намучили су се изабраници селектора Муслина, али уз готово пуну и распевану Маракану остварили су циљ. Голом “резервисте” Александра Пријовића стављени су на конто неопходни бодови који нас воде на завршну смотру светског фудбала наредне године. Дошло је време и да нам фудбал подари мало радости. Све честитке “орловима” који су показали карактер током овог квалификационог циклуса, мало су у финишу почели да штуцају, али на крају ствари су постављене на своје место. Заслужили су Матић и другови славље које је кренуло по завршетку тешког меча уз звуке “Марша на Дрину”.

Након кикса у Бечу и веома бледог издања селектор Муслин посегао је за поприличним “резом” у саставу, у свим линијама тима. Штоперски тандем Стефан Митровић - Настасић преселио се на клупу а заменили су их Максимовић и Тошић. Из маневра је испао Миливојевић а шансу је добио Гудељ, док је у офанзиви најзад прилика пружена Љајићу уместо Гаћиновића. Промешао је карте и на другој страни селектор Владимир Вајс који је желео на делу да види и неке нове играче.

Од самог старта видела се конфузија у редовима “орлова”. Једноставно притисак и значај меча као да су им оковали ноге. Није ишла пас игра, трчало се пуно али и у празно, па су Грузини контролисали игру. У 16. минуту гости су први запретили, али је ударац Гвилија са 18 метара зауставио Стојковић. Покушала је публика да подигне наше репрезентативце али једноставно није ишло. Покушали смо из неколико корнера, потом и једног прекида Љајића у 32. минуту али без ефекта. Нервоза је захватила екипу и није било организованих акција па су се гости без већих потешкоћа лагано бранили. Какабадзе је покушао у 39. минуту са дистанце, али је опет Стојковић био на правом месту. У истом минуту и Србија долази до прве прилике, и то након проигравања Љајића, добро се снашао Тадић и лукаво шутирао искоса са леве стране са десетак метара, али је Макаридзе рефлексном реакцијом зауставио лопту.

Одмор је добро дошао “орловима” који су у наставку окренули лист. Времена више није било и гас је стиснут до даске. Појачали смо ритам, сабили ривала у казнени простор. Ређале су се узбудљиве сцене, било је и неколико изгледних прилика али лопта као да није хтела у мрежу. Покушавали су Гудељ па потом Ивановић односно Митровић главом...

Селектор Муслин је у 61. минуту направио прву измену, када је уместо Љајића на терен послао Пријовића. Испоставило се био је то одлучујући потез у правој шаховској партији на Маракани. Настављен притисак и најзад су Грузини капитулирали. Ивановић је пресекао једну лопту, пронашао Митровића који је правовременом асистенцијом омогућио Александру Пријовићу да најзад лопту пошаље на право место, у мрежу (74. минут). Уследила је ерупција одушевљења на нашем највећем стадиону, на самом терену али и на трибинама. Био је то гол који Србију води на Светско првенство. Сами смо одлучили о својој судбини иако нам је на руку ишао и резултат из Кардифа где су Ирци водили и на крају савладали Велшане.

Уз много емоција дочекан је и последњи судијски звиждук што је био знак за почетак великог и заслуженог славља. После неколико тмурних година селектор Муслин послагао је коцкице и успео да се са “орловима” домогне великог такмичења, Мондијала у Русији, који уз спортске доноси и велике материјалне бенефите.

З. Рангелов

Србија - Грузија 1:0 (0:0)

БЕОГРАД: Стадион “Рајко Митић”, гледалаца 40.000, судија: Гил (Пољска). Стрелац: Пријовић у 74. минуту. Жути картони: Матић и Максимовић (Србија), Квилитаља и Гвилија (Грузија).

СРБИЈА: Стојковић 7, Тошић 7, Максимовић 7, Ивановић 7, Коларов 7, Гудељ 7, Матић 7, Рукавина 7, Тадић 7 (Костић), Љајић 7 (Пријовић 8), Митровић 7 (Миливојевић).

ГРУЗИЈА: Макаридзе 7, Кочолава 6, Кашија 6, Наваловски 7, Какабадзе 7, Канкава 6, Абурјанија 6 (Дивашвили), Гвилија 6, Јигаури 6 (Хуфнагел), Казаишвили 6, Квилитаља 6 (Меребашвили).