С припрема Воше у Белеку: Горан Вуклиш повредио раме

И овако, међутим, тренер Ненад Лалатовић био је задовољан оним што је његов тим приказао, указујући на чињеницу да су Никола Дринчић и саиграчи у сусрет ушли из јаких тренинга и да им је, уз ривала, то отежавало посао.

Оно што није добро је повреда голмана Горана Вуклиша. Искусни чувар мреже морао је да изиђе из игре, у 38. минуту, и одмах је отишао на снимање, у болницу у Анталији.

- Не сећам се шта се заправо догодило, кренуо сам на лопту, уследио је  судар, не знам с којим играчем, и морао сам да напустим терен. Бог ме је погледао, па ме није ударио у главу већ у раме, иако још увек не знам о колико тешкој повреди је реч. Чекам да неко стручан погледа снимак с магнетне резонанце, па да сазнам колико је озбиљна озледа и шта ми даље ваља да чиним. Не знам ни сам како да размишљам: да ли да мислим да је најгоре, па да буде добро свако решење које је лакше од тога, или да будем оптимиста, па да се разочарам. Искључио сам емоције, током каријере сам доживљавао свакакве врсте повреда и схватио да је све ово саставни део посла којим се бавим – рекао је Вуклиш.

Шушка се да су неки инострани клубови заинтересовани за услуге Дејана Зукића.

- Прича на ту тему увек има. Међутим, док нека конкретна понуда не стигне у клуб, ништа од тога не признајем, јасан је даровити фудбалер, који не одбацује могућност да би праву понуду можда и прихватио: - Никада се не зна. Све зависи од тога који би клуб био у питању и шта би понудио.

На питање да ли ће се можда вратити у Србију како би почео процес рехабилитације, или ће остати у Белеку, Горан је одговорио:

- Сачекаћу да на више место проверимо степен тежине повреде и тек онда ћу, у договору с доктором Чолаковићем, да одлучим како да се понашам. Сигурно је да сам, барем за наредне две-три недеље, завршио с тренинзима с екипом. Уколико не буде неопходан хируршки захват, могуће је и да останем, у супротном ћу се вратити у Нови Сад.

Што се дуела с Украјинцима тиче, Воша је створила велики број веома повољних прилика, али није имала среће да неки од удараца Миодрага Гемовића, Миљана Вукадиновића и Момчила Мркаића заврши иза леђа голмана Зорије. При томе, командант параде на терену био је 36-годишњи капитен Никола Дринчић, а игром дефанзивног реда, уливајући саиграчима сигурност, дириговали су сјајни Славко Бралић и поуздани Синиша Саничанин. И остали фудбалери показали су завидан ниво спремности, па су у наставку одлични били Вељко Симић, Немања Човић, Младен Деветак, Никола Андрић и остали.

Стрелац првог гола био је 19-годишњи Дејан Зукић, који је крунисао одличну акцију навалног реда.

- Ноге су нам још увек тешке и нисмо спремни 100 одсто, али почели смо да се уигравамо, лопта иде добро и због тога сам јако срећан. Голу који сам постигао prеthodio је напад у којем је учествовало седам-осам играча, а ја сам био егзекутор. Све то радимо на тренинзима и добро је што то преносимо и на утакмице – задовољан је Зукић.

Тројица фудбалера Војводине, Аранђел Стојковић, Немања Човић и Миљан Вукадиновић, напустили су припреме у Турској и одлазе на америчку турнеју с репрезентацијом Србије. То ће, донекле пореметити рад екипе, али је увек  част за сваки клуб када има репрезентативце.

- Јако сам почаствован тиме што ћу у 28. години дебитовати за национални тим – није крио задовољство Миљан Вукадиновић.

– До сада нисам имао овакав вид искуства, први пут ћу имати прилику да видим Америку и то ме испуњава срећом. Захвалан сам саиграчима из Војводине, који су ми помогли да обучем дрес с државним грбом. Човић, Стојковић и ја смо спремни за нове изазове у каријерама. Сигурно је да ће чињеница да прекидамо рад с тимом бити својеврсни хендикеп, али наш тренер јако добро разуме шта значи позив за репрезентацију и од њега смо добили велику подршку. Немање Човића је јесењим добрим партијама заслужио да се нађе на списку репрезентативаца.

- Искрено, нисам се надао позиву и прилично ме је изненадио. Велика ми је част то што ћу заиграти у дресу с државним грбом и верујем да ћу турнеју памтити по лепом. Кад год вам се укаже оваква прилика настојите да пружите максимум, па сам убеђен да ће се умор од припрема и напорног рада брзо заборавити и да ћемо у Америци дати све од себе како бисмо остварили добре резултате. Пуно ми значи то што ћу дебитовати у дресу Србије, јер то може да ми донесе нови услет у каријери. Што се Воше тиче, убеђен сам да ћемо на пролеће бити још јачи, јер стигао је Вељко Симић, можда у међувремену дође још неко, што ће сигурно допринети и додатном квалитету екипе – рекао је Човић..

Аранђел Стојковић има  одређених искустава у државном тиму, али ће први пут да наступи у сениорској А екипи. Иако је у Војводину стигао као десни бек, запажене игре у последње време пружа на месту задњег везног.

- Изненадио ме је селекторов позив. У Србији и иностранству имамо пуно врхунских фудбалера, веома је јака конкуренција, али смо ми из Војводине  на списак дошли због резултата и добрих игра. Неколико година сам наступао на месту десног бека, доказао се на њему, али се у прошлој сезони повредио млади Мирко Топић и тренер Лалатовић је одлучио да мени укаже поверење на месту задњег везног. Трудио сам се да будем што бољи и остао сам у везном реду. Позив у државни тим, сам по себи, пуно значи сваком играчу, јер је велика одскочна даска за даљи ток каријере. У екипи нас краси одлична атмосфера, јер да ње нема не би било ни резултата, као ни позива овакве врсте, које смо Човић, Вукадиновић и ја добили – истакао је Стојковић

Сва тројица су пожелели клупским друговима да наставе с добрим радом у Турској.

Екипа је у Турској остала без тројице репрезентативаца.

- Имамо квалитетан играчки кадар, шеф ће бити на мукама када буде морао да одреди стартних једанаест, тако да сам сигуран да се одлазак тројца  играча неће претерано одразтити на даљи ток припрема. Наравно, биће неких „рупа“, али ћемо настојати да их закрпимо у ходу. Зукић, после неколико сезона, више није најмлађи играч на припремама, сада су у Белеку петорица чланова омладинске школе.

- Рекао сам тим момцима да шта год да им буде требало могу да ми се обрате. Прошао сам пуно и лоших и добрих ствари и спреман сам увек да им помогнем.

Тренер Лалатовић је на почетку сусрета с тимом из Луганска имао замерку на рачун Зукића.

- Нисам желео у једном дуелу да се повредим или да озледим ривала, па сам повукао ногу и шеф ми је због тога замерио. Касније сам играо много конкретније, био сам пуно чвршћи у дуелима и када је то требало, а, богами, и када није, јер сам усвојио оно што ми је рекао. Тренерове савете настојим да преточим у дело, јер знам да само могу да ми помогну у даљем фудбалском развоју – казао је Дејан Зукић.

За петак је предвиђена утакмици са словеначком Муром.

А. Предојевић