НАКОН ПОРАЗА ОД АПОЕЛА Резултати су одраз праве Војводинине вредности
Почетак нове сезоне Војводина је обележила резултатима какве ни највећи песимисти нису могли да предвиде. За разлику од организационог плана, такмичарски није успела.
И код куће је изгубила европски реванш од никозијског Апоела, идентичним резултатом (2:1). Додамо ли њеном саплитању на првом кораку европског пута и катастрофалан пораз од Црвене звезде
(5:0) на старту суперлигашког првенства, добићемо слику резултатски неуспешног колектива, коме ће свако наредно искушење да представља квалификацију за навијачки опрост.
Након преспаване ноћи и болног пораза, најлакше је прстом упрети у играче и чланове стручног штаба, са шефом Радославом Батаком на челу. Међутим, развој ситуације на терену сведочио је о жељи Вошиних фудбалера и о њиховој намери да дају све од себе не би ли стигли до позитивног резултата. И дали су све од себе. Недовољно, међутим, за опстанак у Европи.
Друго је питање колико овај састав Новосађана вреди више од постигнутног у двомечу са кипарским вицешампионом? Прецизније би гласило питање да ли вреди више? Одговор је, са великим процентом вероватноће, негативан. Без ваљаног плана и пројекције стварних потреба на појединим позицијама у тиму није се ни могло више.
У међувремену, распродајом домаћег блага и довлачењем полупроизвода са различитих светских меридијана, спортски сектор тотално је дезавуисао све напоре управе на путу стабилизације клуба у свим секторима деловања. Једини услов приликом довођења „појачања“ био је да је играч слободан, што подразумева да ни обештећења prеthodnom клубу нема.
Колико је само централних бекова облачило дрес Војводине у минулих годину дана? Резултат њиховог дефилеа колективом јесте да Војводина нема централног бека који би предвидео Сарфову намеру у 27. минуту, када је композиција у пола белом, пола у црвеном без кочница кренула низбрдо и просула оних „шест милиончића“, евра наравно.
У недељу на Карађорђу гостује Партизан. Нови Вошин императив победе по сваку цену. И нови разлог за позив навијачима да им помогну. Тиму скромних могућности помоћ јесте заиста потребна. Али, пре него што поново позову навијаче, мораће у очи да се погледају сами и између себе дефинишу разлог, довољно снажан и убедљив разлог, који ће у позиву навијачима да предоче. Време за фразе изгорело је у тренутку садашњем, у судару сјајне традиције и недовољно јасне перспективе, у којој је згртање милиончића по сваку цену надређено спортским резултатима, који навијаче једино интересују и који су једино мерило вредности у фудбалском еснафу.
Л.Бакмаз