Милан Макарић: Жеља ми је да се кад-тад вратим у Војводину

Данас је овај  младић рођен у Степановићеву играч Радника из Сурдулице, налази се на првом месту листе стрелаца Суперлиге Србије и једно је од откровења сезоне. Момак који је и раније играо у офанзивном делу екипа, али делујући иза нападача, ођедном се профилисао као изванредан вођа напада. Постигао је у до сада одиграних 25 кола чак 17 погодака и другопласираном Асану из Партизана бежи три гола, али, како сам каже, ту нема намеру да се заустави.

- Од када је Славољуб Ђорђевић дошао за тренера Радника видео ме ја као нападача и, по свему, није погрешио – рекао је Макарић, који се обрадовао због позива из „Дневника“ . – Искрен да будем, прија и мени нова улога у тиму, па је моја преквалификација била пун погодак. Од самог почетка све је профункционисало како треба, а уз то одговара ми и систем игре Сурдуличана, јер ме је избацио у први план. Показивао сам и раније карактеристике нападача, али су се тек сада сложиле све коцкице и играм баш добро.

Полувреме у Нишу

Једно кратко време Макарић је био играч нишког Радничког, међутим, није се у граду на Нишави дуго задржао.

- У Раднички сам дошао у тренутку када је тренер  екипе био Ненад Лалатовић. Убрзо је Лала прешао у Војводину, а његов наследник Симо Крунић није ме видео као решење за позицију нападача. Одиграо сам само полувреме против Флоре у квалификацијама за Лигу Европе, а онда ми је стигао позив Радника, који сам приватио и променио клуб. Подвлачим још једном, била је то права одлука – нагласио је Милан.

Ваше игре и голови нису незапажено, па сте недовано били на америчкој турнеји и дебитовали за А тим наше земље?

- Играње у репрезентацији је сан сваког фудбалера, самим тим било је то нешто о чему сам и ја до тада маштао, а сада сам и на јави доживео. Шта да кажем... То ми је додатни подстрек, нешто што ће ме још више погурати и помоћи ми да још боље и напорније радим. Желим да помогнем Раднику да оствари што боље резултате, а надам се да бих на лето могао да одем и у неки инострани клуб.

И зимус је постојала прича да ћете се отиснути у иностранство?

- Јесте, појавила се могућност да одем на Кипар, али сам, ипак, остао у Раднику. Мислим да је сада дошло време да окушам срећу ван границе наше земље и заиграм у некој јачој лиги. У Сурдулици сам показао квалитет и верујем да могу с успехом да наступам и у иностранству. То ми је приоритет, мада не искључујем ни могућност да прихватим евентуални позив неке од наших јачих екипа.

Можда и онај који који би могао да уследи из Војводине?

- Војводина је моја друга кућа, клуб у којем сам провео десет лепих година. Почео сам с фудбалском лоптом да се дружим у Омладинцу из родног  Степановићева, али сам већ с девет дошао у Нови Сад и међу црвено-белима био све до 19. године. Имам утисак да у Воши нисам добио праву прилику и заиста бих волео да се кад-тад у њу вратим и покажем да заслужујем да носим дрес једног од наших највећих клубова.

С друге стране, Радник вам је омогућио да покажете и докажете потенцијал?

- Била је то моја добра одлука када сам прихватио позив из Сурдулице. Лутао сам у досадашњој каријери, све до тренутка када сам дошао у Радник. Ту сам пронашао за мене праву средину, у којој имам пуну подршку свих у клубу. Настојим да им се одужим и захвалим на свему добрим играма и головима, а уговор с овом екипом важи ми још годину и по дана. Верујем, међутим, да ћу да одем даље и пре његовог истека – казао је Макарић, фудбалер о којем се лепо прича у фудбалским круговима у Србији.

А. Предојевић