Лалатовић: Причаћу све док играчи не добију плате
Наглашавали су фудбалери Војводине да им је победа циљ у дуелу с Радничким у Нишу, обећали су да ће учинити све што је до њих да до тријумфа дођу и обећање су испунили.
Савладали су ривала минималним резултатом, а укупни утисак који су оставили на стадиону у Чаиру, посебно у првих 45 минута, више је него повољан. Домаћину је евентуално освајање сва три бода било од виталне важности због изузетно лоша серија и сада имају пет узастопних пораза, али су тренер Ненад Лалатовић и његови сарадници поставили добру тактику, играчи су је на терену спровели у дело и могли су да до победе дођу и на убедљивији начин. Ипак, гол Миљана Вукадиновића у 14. минуту био им је довољан да задовољни напусте Ниш, остваре десету првенствену победу и чврсто се позиционирају у трци с Партизаном за другим местом на табели.
Заслужили су Новосађани да се много више прича о њиховом наступу, о шансама које су стварали (и промашивали) на Чаиру, а посебно о големој прилици младог Дејана Зукића, као и о стативи коју је у финишу утакмице погодио Петар Бојић. Требало би коју реч више рећи и о њиховој одлично организованој дефанзивној игри у наставку, због које домаћин практично није створио ни једну једину праву прилику пред Вуклишевим голом. Ипак, највећи ођек у јавности имала је изјава тренера Лалатовића, у којој је практично пресликао своја размишљања с конференције за медије после Куп сусрета с Пролетером у прошли четвртак и која је практично у други план ставила победу у Нишу. Он је том приликом још једном поновио да се играчима дугују две плате, као и рате и премије за освојени Куп и пласман у квалификације за Лигу Европе.
- О томе ћу да причам на свакој конференцији, све док моји момци не буду добили заслужено зарађени новац - рекао је Лалатовић. - Живим с њима, знам о чему међусобно причамо, тако да знам и шта осећају. Разочарани су, иако сам свестан да проблеми свугде постоје. Војводини је генерални спонзор „Србијагас“, велика компанија на челу с господином (Душаном) Бајатовићем, али не може ни он све сам да регулише. Ако постоји неки проблем између њих (чланова управе, оп. А. П.) нека седну и причају. Нека се мало умеша и Град, који је био препоносан када смо освојили Куп. Уједините се и угледајте на то како смо се ујединили запослени у Фудбалском центру „Вујадин Бошков“, играчи и ја, па живимо као једна породица и гинемо за овај грб.
Темпераментни и трофејни млади стручњак, без додатних питања, наставио је да износи проблем, наглашавајући да клуб мора да исплати дуговања према запосленима и играчима до наредне утакмице. А она следи у суботу, када на „Карађорђе“ стиже Мачва из Шапца. Тим поводом Лалатовић се обратио члановима управе следећим речима:
- Сада ви из управе покажите како се воли Војводина. Покажите то навијачима, играчима који то највише заслужују, запосленима који нам спремају храну, одржавају терене, чисте и перу. То је породица која два месеца није примила плату. Управо због тога, победа у Нишу је велики тријумф мојих играча, јер сам им рекао да хоћу да ми будемо пример управи како то изгледа кад се породица држи на окупу. Изгинули смо за наше навијаче, за град Нови Сад, за север Србије и сваког оног који воли Војводину. Показали смо да људи када се уједине могу само јачи да изиђу из проблема. Клуб воде и око њега су моћни појединци. Било им је битно да се сликају када смо освојили трофеј, па сада лепо нека исплате оно што дугују.
Покушали смо да ступимо у контакт и с неким од челних људи новосадског суперлигаша, али у томе нисмо имали успеха. Извесно је једино то да је скуштина заказана за петак, 4. децембра, и очекује се да тада буде изабран нови председник Управног одбора, као и нови састав УО. Уз то, управо тада би могла да буду решена и горућа питања на која је указао тренер Лалатовић. Ситуација која тренутно влада у клубу и око њега, убеђени смо, никоме не иде у прилог, ствара само лошу атмосферу и укупну слику о клубу и у други план гура досадашње одличне резултате. Како смо сазнали, још увек није познато на који начин ће бити организован састанак највишег клупског тела, нити, због актуелних епидемиолошких мера, где ће се одржати.
Тренер је подвукао и то да Војводина тешко може да иде унапред ако играчи и запослени немају редовна примања.
- Криво ми је због ових момака, јер нису ово заслужили, као ни запослени у ФЦ „Вујадин Бошков“, који раде за 30-40 хиљада динара. У Новом Саду и на северу Србије има много моћних људи, укључујући и оне који воде Нови Сад. У последњих годину дана деца која су раније навијала за Звезду и Партизан опет су, због добрих резултата, почела да навијају за Војводину, што је добро за Србију и српски фудбал. Зато поручујем свима да занемаре то ко с ким не прича, јер мене то ни не занима. Нека направе састанак и нека напокон исплате оно што нам се дугује. Моји играчи су моја породица и за њих сам спреман да погинем, борићу се до последњег дана да добију оно што им припада.
Осврнувши се на дуел у Нишу, тренер је нагласио да је његов тим могао питање победника да реши већ у првих 45 минута, а да је знао да ће у наставку имати пуно простора, јер је домаћин просто био принуђен да иде на све или ништа.
- Видело се одмах да је Раднички почео да игра много боље после доласка мог колеге Владимира Гаћиновића. Увек сам говорио да је он, пре свега, ненаметљив човек, али сигурно и један од најбољих тренера у Суперлиги. Екипа из Ниша је од почетка била агресивна и желела је да свом новом тренеру донесе прву победу, али није у томе успела, јер смо и ми одиграли тврдо и агресивно. У другом полувремену добро смо стајали у блоку и организовано се бранили. Радничком је недостајао бољи завршни пас да нас угрози, а ми смо поново могли да решимо утакмицу када је Бојић с два-три метра погодио стативу. Ипак, нисмо примили гол, освојили смо сва три бода и остали на високој трећој позицији. Поновићу још једном да сам јако поносан на моје играче, а, иако имамо Управни одбор и друге људе који воле Војводину, данас су у Нишу били само Ђорђе Сокић, Томислав Кнежевић и Младен Кукић. Ако управа овим играчима већ не даје плате, барем нека им пружи подршку – поручио је Ненад Лалатовић.
Александар Предојевић
Фото: Ј. Грлић