Lalatović: Pričaću sve dok igrači ne dobiju plate
Naglašavali su fudbaleri Vojvodine da im je pobeda cilj u duelu s Radničkim u Nišu, obećali su da će učiniti sve što je do njih da do trijumfa dođu i obećanje su ispunili.
Savladali su rivala minimalnim rezultatom, a ukupni utisak koji su ostavili na stadionu u Čairu, posebno u prvih 45 minuta, više je nego povoljan. Domaćinu je eventualno osvajanje sva tri boda bilo od vitalne važnosti zbog izuzetno loša serija i sada imaju pet uzastopnih poraza, ali su trener Nenad Lalatović i njegovi saradnici postavili dobru taktiku, igrači su je na terenu sproveli u delo i mogli su da do pobede dođu i na ubedljiviji način. Ipak, gol Miljana Vukadinovića u 14. minutu bio im je dovoljan da zadovoljni napuste Niš, ostvare desetu prvenstvenu pobedu i čvrsto se pozicioniraju u trci s Partizanom za drugim mestom na tabeli.
Zaslužili su Novosađani da se mnogo više priča o njihovom nastupu, o šansama koje su stvarali (i promašivali) na Čairu, a posebno o golemoj prilici mladog Dejana Zukića, kao i o stativi koju je u finišu utakmice pogodio Petar Bojić. Trebalo bi koju reč više reći i o njihovoj odlično organizovanoj defanzivnoj igri u nastavku, zbog koje domaćin praktično nije stvorio ni jednu jedinu pravu priliku pred Vukliševim golom. Ipak, najveći ođek u javnosti imala je izjava trenera Lalatovića, u kojoj je praktično preslikao svoja razmišljanja s konferencije za medije posle Kup susreta s Proleterom u prošli četvrtak i koja je praktično u drugi plan stavila pobedu u Nišu. On je tom prilikom još jednom ponovio da se igračima duguju dve plate, kao i rate i premije za osvojeni Kup i plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope.
- O tome ću da pričam na svakoj konferenciji, sve dok moji momci ne budu dobili zasluženo zarađeni novac - rekao je Lalatović. - Živim s njima, znam o čemu međusobno pričamo, tako da znam i šta osećaju. Razočarani su, iako sam svestan da problemi svugde postoje. Vojvodini je generalni sponzor „Srbijagas“, velika kompanija na čelu s gospodinom (Dušanom) Bajatovićem, ali ne može ni on sve sam da reguliše. Ako postoji neki problem između njih (članova uprave, op. A. P.) neka sednu i pričaju. Neka se malo umeša i Grad, koji je bio preponosan kada smo osvojili Kup. Ujedinite se i ugledajte na to kako smo se ujedinili zaposleni u Fudbalskom centru „Vujadin Boškov“, igrači i ja, pa živimo kao jedna porodica i ginemo za ovaj grb.
Temperamentni i trofejni mladi stručnjak, bez dodatnih pitanja, nastavio je da iznosi problem, naglašavajući da klub mora da isplati dugovanja prema zaposlenima i igračima do naredne utakmice. A ona sledi u subotu, kada na „Karađorđe“ stiže Mačva iz Šapca. Tim povodom Lalatović se obratio članovima uprave sledećim rečima:
- Sada vi iz uprave pokažite kako se voli Vojvodina. Pokažite to navijačima, igračima koji to najviše zaslužuju, zaposlenima koji nam spremaju hranu, održavaju terene, čiste i peru. To je porodica koja dva meseca nije primila platu. Upravo zbog toga, pobeda u Nišu je veliki trijumf mojih igrača, jer sam im rekao da hoću da mi budemo primer upravi kako to izgleda kad se porodica drži na okupu. Izginuli smo za naše navijače, za grad Novi Sad, za sever Srbije i svakog onog koji voli Vojvodinu. Pokazali smo da ljudi kada se ujedine mogu samo jači da iziđu iz problema. Klub vode i oko njega su moćni pojedinci. Bilo im je bitno da se slikaju kada smo osvojili trofej, pa sada lepo neka isplate ono što duguju.
Pokušali smo da stupimo u kontakt i s nekim od čelnih ljudi novosadskog superligaša, ali u tome nismo imali uspeha. Izvesno je jedino to da je skuština zakazana za petak, 4. decembra, i očekuje se da tada bude izabran novi predsednik Upravnog odbora, kao i novi sastav UO. Uz to, upravo tada bi mogla da budu rešena i goruća pitanja na koja je ukazao trener Lalatović. Situacija koja trenutno vlada u klubu i oko njega, ubeđeni smo, nikome ne ide u prilog, stvara samo lošu atmosferu i ukupnu sliku o klubu i u drugi plan gura dosadašnje odlične rezultate. Kako smo saznali, još uvek nije poznato na koji način će biti organizovan sastanak najvišeg klupskog tela, niti, zbog aktuelnih epidemioloških mera, gde će se održati.
Trener je podvukao i to da Vojvodina teško može da ide unapred ako igrači i zaposleni nemaju redovna primanja.
- Krivo mi je zbog ovih momaka, jer nisu ovo zaslužili, kao ni zaposleni u FC „Vujadin Boškov“, koji rade za 30-40 hiljada dinara. U Novom Sadu i na severu Srbije ima mnogo moćnih ljudi, uključujući i one koji vode Novi Sad. U poslednjih godinu dana deca koja su ranije navijala za Zvezdu i Partizan opet su, zbog dobrih rezultata, počela da navijaju za Vojvodinu, što je dobro za Srbiju i srpski fudbal. Zato poručujem svima da zanemare to ko s kim ne priča, jer mene to ni ne zanima. Neka naprave sastanak i neka napokon isplate ono što nam se duguje. Moji igrači su moja porodica i za njih sam spreman da poginem, boriću se do poslednjeg dana da dobiju ono što im pripada.
Osvrnuvši se na duel u Nišu, trener je naglasio da je njegov tim mogao pitanje pobednika da reši već u prvih 45 minuta, a da je znao da će u nastavku imati puno prostora, jer je domaćin prosto bio prinuđen da ide na sve ili ništa.
- Videlo se odmah da je Radnički počeo da igra mnogo bolje posle dolaska mog kolege Vladimira Gaćinovića. Uvek sam govorio da je on, pre svega, nenametljiv čovek, ali sigurno i jedan od najboljih trenera u Superligi. Ekipa iz Niša je od početka bila agresivna i želela je da svom novom treneru donese prvu pobedu, ali nije u tome uspela, jer smo i mi odigrali tvrdo i agresivno. U drugom poluvremenu dobro smo stajali u bloku i organizovano se branili. Radničkom je nedostajao bolji završni pas da nas ugrozi, a mi smo ponovo mogli da rešimo utakmicu kada je Bojić s dva-tri metra pogodio stativu. Ipak, nismo primili gol, osvojili smo sva tri boda i ostali na visokoj trećoj poziciji. Ponoviću još jednom da sam jako ponosan na moje igrače, a, iako imamo Upravni odbor i druge ljude koji vole Vojvodinu, danas su u Nišu bili samo Đorđe Sokić, Tomislav Knežević i Mladen Kukić. Ako uprava ovim igračima već ne daje plate, barem neka im pruži podršku – poručio je Nenad Lalatović.
Aleksandar Predojević
Foto: J. Grlić