КОМЕМОРАЦИЈА У ФЦ „ВУЈАДИН БОШКОВ“ ПОВОДОМ СМРТИ СВЕТОЗАРА ШАПУРИЋА: Великан на терену и изван њега

Комеморацији су присуствовали и чланови Шаурићеве породице, као и саиграчи у време када је он својим квалитетом у знатној мери одређивао ниво фудбалске вредности колектива у пола белом, пола у црвеном. О фудбалској каријери некадашњег играча, кога су саиграчи ценили и поштовали, а навијачи скандирањем уздизали, годовили су председник клуба у време шампионслог славља Јован Смедеревац и у највећој мери творац шампионске генерације, тадашњи спортски диркетор, касније и тренер Милорад Косановић. 

-Тужан сам, тешко ми је, када год испраћамо фудбалску децу овог града. Шапурић је био добар човек и добар друг и на терену и поред терена – рекао је Смедеревац. – Сећам се, његовом доласку у Војводину претходила је посета Врбасу делегације једног клуба из Словеније. Са врећом пара дошли су на праг куће Шапурића, али су отац и Светозарова породица, уз његов пристанак, одлучили да он дође у Војводину. Говорио је касније да никада није зажалио због такве одлуке. Он ништа није изгубио, а ми смо добили великог играча и громаду од човека. Намењена му је била позиција задњег везног, али он је покривао читав терен, шпартао је с једне стране на другу, пресецао је противничке нападе и организовао својеи још је стизао и гол да постигне. Био је и капитен, имао је велики утицај на саиграче, практиочно је био десна рука тренера Петровића.

Шапурић је рођен 28. августа 1958. године у Врбасу, где је 1977. године, у тамошњем другалигашу, започео професионалну фудбалску каријеру.  После Врбаса (173 утакмице, 18 голова) и Војводини (139, 8), одиграо је и 151 утакмицу и постигао 17 голова у кипарским клубовима Апоелу и Анортозису. Учествовао је у освајању пет титула националног првака, два кипарска Купа и један суперкуп. Уз легендарног Милоша Шестића и Шапурић је носио капитенску траку шампионске генерације 1989. године.

-Шестић је могао све, само није могао да одговори на дефанзивне задатке – подсетио је на шампионске дане Милорад Косановић. – Осовина Шестић–Шапурић била је добитна комбиција и основ свих наших резултатских успеха. Тренер Педтровић је у њега имао огромно поверење, а Бајо га је слушао и у дело спроводио све шефове замисли. Он је слушао Петровића, а сви су слушали Бају и клели се у Шелета. Била је то здрава фудбалска фамилија која је победом против Црвене звезде практично освијила титулу, а у сусрету са Слободом верификовала шампионско звање. Без Баја Шапурића све би било знатно теже, да не кажем наизводљиво. Колико је био квалитетан кадар на терену, још је више био човек препун људских врлина изван терена.

У име породице на лепим речима и сећању на његовог оца захвалио је Шапурићев син Никола. Светозар Шапурић сахрањен је у породичној гробници у родном Врбасу.