ИСТОРИЈА Овако је Воша срушила Селтик, Станић стрелац (видео)

Сезона 1966/67. остала је забележана у историји Војводине као сезона у којој је клуб пласманом у четвртфинале Купа европских шампиона остварио свој највећи међународни успех. Као актуелни шампион Југославије, Војводина је те сезоне представљала своју земљу у најквалитетнијем европском клупском такмичењу, у којем је, елиминисавши бечку Адмиру и славни Атлетико из Мадрида, изборила пласман у четвртфинале и сврстала се међу осам најбољих тимова у Европи.

Међутим, после утакмица против Атлетика, односно на паузи између две полусезоне, екипа је претрпела значајне промене. Један од најбољих играча Силвестер Такач, практично одмах после треће утакмице у Мадриду, отишао је у Француску и прешао у тамошњи Рен, а црвено-беле је био напустио и Ђорђе Павлић, који је отишао у Немачку. Вољом жреба, парови четвртфинала Купа шампиона те сезоне били су Интер – Реал Мадрид, Ајакс – Дукла, ЦСКА – Линфилд и Војводина – Селтик.

Од продаје Такача француском Рену, тадашња управа Војводине поставила је два рефлектора на стадион, који су због тога симболично били названи “Такачеве очи”. По први пут у историји, меч под светлошћу рефлектора у Новом Саду одигран је првог марта 1967, када је и одигран први меч између Војводине и Селтика, а на стадиону се окупило рекордних 35.000 гледалаца. Војводина је била много бољи тим и пропустила неколико одличних шанси, да би у 70. минуту Милан Станић постигао једини и победоносни гол на мечу, пред реванш и пут у Глазгов.

Станић је био сналажљив у шеснаестерцу гостију, испратио је напад, сачекао је грешку одбране Селтика и распалио по лопти и она се по земљи зауставила у мрежи Шкота. На видеу се може видети радовање Новосађана али улазак фоторепртера у терен који је желео да забележи радовање играча Војводине. 

Један од играча из те генерације и актуелни председник Секције ветерана ФК Војводина Васа Пушибрк и даље се сећа те чувене утакмице, иако због суспензије није могао да заигра на њој.

- Играчи Селтика су деловали помало збуњено атмосфером која је владала на нашем стадиону, као и нашим приступом утакмици. Играли смо врло оштро и енергично, али наравно, у границама фер плеја. Успели смо да наметнемо наш ритам игре и остваримо победу и то без примљеног гола. Један од главних разлога зашто нисмо били остварили и убедљивији тријумф јесте тај што је Силвестер Такач, који је био наш најбољи стрелац, после треће утакмице у Мадриду напустио Војводину и прешао у други клуб – присетио се Пушибрк.

Са њим се слаже и проф. др Радивој Радосав, још један члан најбоље генерације у историји “старе даме”.

- Мислим да смо одиграли веома добро, поготово с обзиром на то колико смо били ослабљени за тај меч. У нападу нам је недостајало чак пет важних играча. Добривије Тривић и Васа Пушибрк су били суспендовани, а Владимир Савић је био повређен. Осим њих, после мајсторице против Атлетика, Силвестер Такач је отишао у Француску, а Ђорђе Павлић у Немачку. Практично, ја сам тада био једини играч у офанзивном делу тима који је до тада играо стандардно. Нападали смо и покушавали да дођемо до што веће предности. Имали смо неколико шанси, али реално, то нису биле баш оне стопостотне прилике. Гол који је постигао Станић је био више плод среће него неке организоване акције. Међутим, дали смо све од себе и победили са 1:0. С друге стране, Селтик није имао ниједну шансу на тој утакмици и зато сматрам да је крајњи резултат био реалан. Недостајали су нам играчи који су обично постизали голове. Такач је био један од ослонаца тима, посебно у нападу и он је за Војводину био оно што је Џонстон био за Селтик – евоцирао је професор Радосав сећање на овај меч.