Играли на „Митићу”, са мислима на „Карађорђу”

Од могућности да и трећи пут узастопно непоражени напусте терен на „Митићу” делило их је тек око 30 секунди. Такви моменти обично се квалификују као одсуство спортске среће, уколико је срећу могуће узети за поузданог партнера у било ком спортском такмичењу. Више од једног бода, међутим, значило би им самопоуздање стечено у искушењу са шампионом пред најважнији испит у сезони, сусрет са Чукаричким у полуфиналу националног купа, у среду на „Карађорђу”. Сведочи томе и кратак монолог шефа стручног штаба новосадског тима Радослава Батака.

– Пре примљеног гола у завршници меча имали смо две-три ситуације да ми постигнемо погодак – осврнуо се Батак на дерби и расплет у другом полувремену. – Међутим, ту до изражаја долази индивидуални квалитет, такве одлуке доносе се у тренутку. Не бих више о дербију, већ смо архивирали ту утакмицу и одмах по њеном завршетку окренули смо се сусрету са Чукаричким у среду на Карађорђу и могућем пласману у финале Купа Србије, што и јесте наш примарни циљ у финишу сезоне, након што смо петим местом у првенству обезбедили пролаз у европске квалификације.

Колико је Војводини важније оно што следи од првенственог меча без такмичарског значаја јасно је било пре него што је дерби и почео. Упркос Батаковом доследном ставу да нема поделе међу играчима којима располаже за састав тима, формација у дербију наговештавала је да им је резултат најмање битан. Уз поцрвенелог Уроша Николића, из састава су изостали Чумић, Симић, Немања Николић, Малбашић, Бараје, Милосављевић... Уз дужно поштовање вредности талентованих јуноша Милошевића и Кабића, тешко је замислити да би они могли да остваре било какву разлику у односу на тим који је у 34 prеthodnе утакмице без пораза само пет пута одиграо утакмицу без победника.

Прво полувреме било је једно од најлошијих издања Војводине у сезони. Без шута у оквир гола, у том интервалу меча, захваљујући једино расположеном голману Лазару Царевићу, Звездина предност мерена је само једним голом. Други део игре, онај у коме је Батак видео прилике за гол, уз онај изједначујући у 57. минуту, одају праву вредност његовог тима. У том саставу, уз голмана Царевића, истински предводници генерације која јуриша на победу у купу, су Лазаревић, Топић и Чумић, свако у свом делокругу на терену. Придруже ли им се у својим најбољим издањима Зукић, Симић, Малбашић и двојица Николића, тада је и финале националног Купа много ближе него што је био један бод у дербију са Звездом на „Митићу”.     

Л. Б-з