Igrali na „Mitiću”, sa mislima na „Karađorđu”

Od mogućnosti da i treći put uzastopno neporaženi napuste teren na „Mitiću” delilo ih je tek oko 30 sekundi. Takvi momenti obično se kvalifikuju kao odsustvo sportske sreće, ukoliko je sreću moguće uzeti za pouzdanog partnera u bilo kom sportskom takmičenju. Više od jednog boda, međutim, značilo bi im samopouzdanje stečeno u iskušenju sa šampionom pred najvažniji ispit u sezoni, susret sa Čukaričkim u polufinalu nacionalnog kupa, u sredu na „Karađorđu”. Svedoči tome i kratak monolog šefa stručnog štaba novosadskog tima Radoslava Bataka.

– Pre primljenog gola u završnici meča imali smo dve-tri situacije da mi postignemo pogodak – osvrnuo se Batak na derbi i rasplet u drugom poluvremenu. – Međutim, tu do izražaja dolazi individualni kvalitet, takve odluke donose se u trenutku. Ne bih više o derbiju, već smo arhivirali tu utakmicu i odmah po njenom završetku okrenuli smo se susretu sa Čukaričkim u sredu na Karađorđu i mogućem plasmanu u finale Kupa Srbije, što i jeste naš primarni cilj u finišu sezone, nakon što smo petim mestom u prvenstvu obezbedili prolaz u evropske kvalifikacije.

Koliko je Vojvodini važnije ono što sledi od prvenstvenog meča bez takmičarskog značaja jasno je bilo pre nego što je derbi i počeo. Uprkos Batakovom doslednom stavu da nema podele među igračima kojima raspolaže za sastav tima, formacija u derbiju nagoveštavala je da im je rezultat najmanje bitan. Uz pocrvenelog Uroša Nikolića, iz sastava su izostali Čumić, Simić, Nemanja Nikolić, Malbašić, Baraje, Milosavljević... Uz dužno poštovanje vrednosti talentovanih junoša Miloševića i Kabića, teško je zamisliti da bi oni mogli da ostvare bilo kakvu razliku u odnosu na tim koji je u 34 prethodne utakmice bez poraza samo pet puta odigrao utakmicu bez pobednika.

Prvo poluvreme bilo je jedno od najlošijih izdanja Vojvodine u sezoni. Bez šuta u okvir gola, u tom intervalu meča, zahvaljujući jedino raspoloženom golmanu Lazaru Careviću, Zvezdina prednost merena je samo jednim golom. Drugi deo igre, onaj u kome je Batak video prilike za gol, uz onaj izjednačujući u 57. minutu, odaju pravu vrednost njegovog tima. U tom sastavu, uz golmana Carevića, istinski predvodnici generacije koja juriša na pobedu u kupu, su Lazarević, Topić i Čumić, svako u svom delokrugu na terenu. Pridruže li im se u svojim najboljim izdanjima Zukić, Simić, Malbašić i dvojica Nikolića, tada je i finale nacionalnog Kupa mnogo bliže nego što je bio jedan bod u derbiju sa Zvezdom na „Mitiću”.     

L. B-z