Фудбалери Србије трећи пут на СП, укупно 13. Мундијал

Све је почело у Уругвају 1930. године, на историјском првом Мундијалу, када је Србија наступила као Краљевина Југославија (само са српским фудбалерима) и предвођена Александром Тирнанићем, Благојом Мошом Марјановићем и Милутином Ивковићем стигла до полуфинала.

Међународна фудбалска федерација (ФИФА) рангира Југославију као четврту на том шампионату, упркос томе што је у питању једини турнир на којем се није играо меч за треће место. Целу ту причу прати много контроверзи, али је на крају "пресудило" то што су Американци, који су поражени у полуфиналу од Аргентине, имали бољу гол разлику.

Седам пута српски фудбалери били су део репрезентације СФРЈ - у Бразилу 1950, Швајцарској 1954, Шведској 1958, Чилеу 1962, Немачкој 1974, Шпанији 1982. и Италији 1990. године.

Најбољи резултат остварен је у Чилеу када је екипа предвођена Драгославом Шекуларцем освојила четврто место, а сјајан утисак остављен је 1990. године када је тим на челу са садашњим селектором Драганом Стојковићем Пиксијем био пети, односно елиминисан у четвртфиналу на пенале од Аргентине.

Званично пето место освојено је и у Бразилу 1950. и Шведској осам година касније.

У Француској 1998. године Србија је заједно са Црном Гором играла под именом СР Југославија, а у Немачкој 2006. године под именом Србија и Црна Гора.

Као Србија први пут на Мундијалу тим је заиграо у Јужној Африци 2010, а након што је "прескочен" Бразил 2014, изборен је пласман у Русију 2018. године.

Оба пута Србија је елиминисана у групној фази, а последњи пут у нокаут фазу стигла је у прошлом веку, у Француској 1998. године, када је у осмини финала елиминисана од Холандије 2:1 у утакмици која ће се памтити по "пречки из пенала" Предрага Мијатовића.

Фудбалска репрезентација Бразила, први ривал Србије на Мундијалу у Катару, рекордер је у историји са пет освојених титула, а следе Италија и Немачка са по четири.

Аргентина, Уругвај и актуелни првак Француска по два пута су били прваци света, а Енглеска и Шпанија по једном.

Укупно "само" осам репрезентација освајало је титулу, а Бразил је јединствен и по томе што је трофеј освајао на четири континента - Северној и Јужној Америци, Европи и Азији.

Уједно, Бразилци су једини тим који је учествовао на свим шампионатима света, али титулу чекају већ 20 година, с обзиром на то да су последњи пут били најбољи у Јапану и Јужној Кореји 2002. године.

Прву титулу освојили су у Шведској 1958. године предвођени чувеним нападом - Гаринча, Диди, Вава, Пеле и Загало. Потом су одбранили титулу 1962. године у Чилеу, а најбољи су били и 1970. године у Мексику.

Четврти трофеј подигли су у САД 1994. године предвођени Ромариом и Бебетом, а пету у Јапану и Јужној Кореји када су блистали Роналдо, Роналдињо, Ривалдо и други.

Италијани су две од четири титуле освојили пре Другог светског рата (1934, 1938), а потом су били најбољи у Шпанији 1982. и Немачкој 2006. године.

Немци су прву титулу узели у Швајцарскоиј 1954. године, потом су предвођени Францом Бекенбауером и Гердом Милером били најбољи на домаћем терену 1974. године, а трећи пут у Италији 1990. године поготоком Андреаса Бремеа из пенала у финалу против Аргентине 1:0.

Последњу титулу узели су у Бразилу, у финалу такође против Аргентине, једини гол постигао је Марио Геце у продужецима, али ће се заувек памтити невероватни тријумф против Бразила у полуфиналу, на његовом терену, чак 7:1.

Аргентина, Француска и Уругвај су прве титуле освајали на домаћем терену, 1978, 1998. и 1930 године.

"Гаучоси" до друге стигли вођени Дијегом Армандом Марадоном у Мексику 1986. године, Французи пре четири године у Русији, а Уругвајци у невероватном финалу против Бразила, као гости на Маракани, 1950. године.

По једну титулу освојили су Енглези, на домаћем терену 1966. године, уз "споран" гол Џефа Харста у финалу против Немачке 4:2 и Шпанци у Јужној Африци 2010, победом у финалу против Холандије 1:0, голом Андреаса Инијесте у продужетку.