„Бели зулу борци“ покорили Бајмок, више од 100 Куљана на трибинама

Са све стрелцима, Слијепчевићем и Давидовићем, ови редови могу да прођу као „флеш“ спортски извештај.

Ипак, ова утакмица била је више од тога. Осим фудбалске лекције и квалитетне партије од стране обе екипе, ова утакмица била је и лекција из верности, јужноамеричке атмосфере и јапанске културе. 

Наиме, из Куле се за Бајмок упутила колона од 40-ак аутомобила. Навијачка група „Зулу из Кулу“ и овога пута је била на врхунцу задатка, а песма и бодрење нису престајали током читаве утакмице. Притом, треба имајући у виду да су и домаћини имали велику подршку својих навијача. 

На крају су сва три бода отишла у Кулу, а гест вредан помена јесте тај да су „Зуловци“ након утакмице очистили трибину за собом, те је она враћена у пређашње стање. Навијачки, господски, у маниру домаћина из срца бачке равнице.

Повратак у Кулу је подсетио на нека прошла времена, те су уз песму, дланове и по које алкохолно пиће навијачи заједно са играчима прославили победу. Песма се чула у ширем центру Куле, а сведоци кажу да је канал донео њу све до Његошеве улице, која је наслоњена тик уз „Кеш енд кери“ и Врбашки мост (локалци знају где и шта). 

Наредно коло долази „Обилић“ али не онај који је излазио на мегдан минхенском „Бајерну“ већ клуб из „Змајева“, клуб који је у својеврсном организационом успону и који никако не сме бити отписан. Ипак, уз подршку са трибина три бода за Куљане су сасвим известан сценарио. 

А „Зуловци“ најављују нове победе, акције и перформансе. Прва у низу јесте подела карата ђацима основних школа како би се подигла локалпатриотска свест и љубав према белој боји. На крају, писац ових редова био је љубазно замољен да пренесе једну кратку али ефектну поруку: „Ми смо Куљани, најјачи смо
најјачи!“

Милош Делибашић