БЕЧЕЈЦИ НЕ ЗНАЈУ ЗА ПОБЕДУ ПУНА ДВА МЕСЕЦА: Ништа од прекода поста

Пуна два месеца не знају за победу. Инђијски „железничари“ су се снашли у Бечеју, мада у граду крај Тисе већ више деценија не постоји железничка пруга. Један прави потез стрелца Филипа Ивеље је одлучио. Ко зна да ли би следећи пут у истој ситуацији тако реаговао. Сада јесте и три бода су на конту Инђијаца.

-Нама се увек деси да ми не материјализујемо нашу прилику, које иначе тешко стварамо, а ривал свују погоди и бодови одлазе. Није било реално очекивати да се ми надигравамо са квалитетнијим ривалом, али морали смо с више жара да уђемо у игру. Међутим, када се зна да имамо пар играча који су изповреда летос ушли у тренажни процес и нису могли да се приреме најбоље, да нам је капитен Тутњевић изостао због повреде, а Вук Вјештица због искључење три дана раније у купу, да је Немања Вјештица играо ровит, да је код 0:0 Томчић из изгледне прилике погодио голмана, онда крајњи епилог не изненађује. Ваљда ће се и нама негде вратити. Имамо до краја полусезоне две утакмице код куће и ако, најзад, победимо, ето бежања са претпоследње позиције на табели, а онда у зимском прелазном року морамо да ангажујемо у свакој линији по једног квалитетнијег играча, размишљње је тренера Бечејаца Милорада Јањуша.

Није реално очекивати да Бечејци изненаде Нафтагас у Елемиру и ОФК Кикинду на северу Баната, али ако би се победили „фењерџија“ Борац и Нови Сад у последњем колу јесење полусезоне крај Тисе, ето бодовне залихе за наду у опстанак. Нада, ипак, последња умире.

В. Јанков