„АКО ЛАЖЕ КОЗА, РОГ НЕ ЛАЖЕ“: Коларов (ипак) био у комбинацији
Хиљаду евра нудио је преко посредника бивши тренер Војводине Ненад Лалатовић да му откријемо извор информације за садржај текста испод наслова „Коларов Лалатовићев наследник?“, објављеног у Дневнику средином јануара.
Тај износ њему је ситница... За информацију о извору, међутим, нема Лалатовић те новце, заједно са свим члановима његовог стручног штаба. Сада је и сам, у разговору са новинарским величинама Вишковићем и Андријашевићем, гостујући у њиховом подкасту, рекао да је Дневник био у праву. Добро, не баш тим речима. Дневник није ни поменуо, а требало је, барем у мери мноштва демантија на текст у нашем листу, који су тада уследили у свим медијима, писаним или електронским, без разлике. Онима у онлајн формату нарочито. У таблоидима и до увредљивих квалификација. Демантијима његовим, али и у хору са водећим персонама Вошиног спортског сектора. Безмало два месеца касније, „све истине су лако схватљиве, након што су откривене. Поента је открити их“, записао је Галилеј, бранећи своју научну теорију да се земља око сунца окреће.
Прозивајући јавно Тањгу, „најбољи тренер у истори Војводине“ (на чему инсистира у готово сваком разговору са новинарима), свом наследнику, четвртом у низу,пожелео је све најбоље, замерајући му што је „преговарао са Коларовом, док је он био на припремама“. За извињење новинару и новинама који су упућивали на такву могућност није било места у подкасту. Нећемо на њему ни да инсистирамо.
„Све ће проћи, само истина остаје“, упутство је Фјодора Михајловича Достојевског за квалитетан и исправан пут у животу. Пренесено на наш фудбалски микросвет, у пола белом, пола у црвеном, Војводина остаје са својом истином о непролазним вредностима 111 година дуге традиције. Остаје једна једина, као прва љубав, о чему пева и песма навијачка. Многима као могућност личног идентификовања са вредностима богате клупске традиције. Навијачима и свима којима је до Војводине истински стало као начин за спортски престиж и репрезентовање града у коме је Војводина рођена, у коме је одрастала и у коме је дорасла свим изазовима који су је пратили и који је прате, на спортском терену и око њега. Све друго је пролазно и сви други су у пролазу. Војводина остаје и опстаје, без обзира на кризе и непринципијелне изазове пролазника, на крилима стихова бесмртнога Мике: „Сви смо једно, то је наша снага...“
Л. Бакмаз
