„AKO LAŽE KOZA, ROG NE LAŽE“: Kolarov (ipak) bio u kombinaciji
Hiljadu evra nudio je preko posrednika bivši trener Vojvodine Nenad Lalatović da mu otkrijemo izvor informacije za sadržaj teksta ispod naslova „Kolarov Lalatovićev naslednik?“, objavljenog u Dnevniku sredinom januara.
Taj iznos njemu je sitnica... Za informaciju o izvoru, međutim, nema Lalatović te novce, zajedno sa svim članovima njegovog stručnog štaba. Sada je i sam, u razgovoru sa novinarskim veličinama Viškovićem i Andrijaševićem, gostujući u njihovom podkastu, rekao da je Dnevnik bio u pravu. Dobro, ne baš tim rečima. Dnevnik nije ni pomenuo, a trebalo je, barem u meri mnoštva demantija na tekst u našem listu, koji su tada usledili u svim medijima, pisanim ili elektronskim, bez razlike. Onima u onlajn formatu naročito. U tabloidima i do uvredljivih kvalifikacija. Demantijima njegovim, ali i u horu sa vodećim personama Vošinog sportskog sektora. Bezmalo dva meseca kasnije, „sve istine su lako shvatljive, nakon što su otkrivene. Poenta je otkriti ih“, zapisao je Galilej, braneći svoju naučnu teoriju da se zemlja oko sunca okreće.
Prozivajući javno Tanjgu, „najbolji trener u istori Vojvodine“ (na čemu insistira u gotovo svakom razgovoru sa novinarima), svom nasledniku, četvrtom u nizu,poželeo je sve najbolje, zamerajući mu što je „pregovarao sa Kolarovom, dok je on bio na pripremama“. Za izvinjenje novinaru i novinama koji su upućivali na takvu mogućnost nije bilo mesta u podkastu. Nećemo na njemu ni da insistiramo.
„Sve će proći, samo istina ostaje“, uputstvo je Fjodora Mihajloviča Dostojevskog za kvalitetan i ispravan put u životu. Preneseno na naš fudbalski mikrosvet, u pola belom, pola u crvenom, Vojvodina ostaje sa svojom istinom o neprolaznim vrednostima 111 godina duge tradicije. Ostaje jedna jedina, kao prva ljubav, o čemu peva i pesma navijačka. Mnogima kao mogućnost ličnog identifikovanja sa vrednostima bogate klupske tradicije. Navijačima i svima kojima je do Vojvodine istinski stalo kao način za sportski prestiž i reprezentovanje grada u kome je Vojvodina rođena, u kome je odrastala i u kome je dorasla svim izazovima koji su je pratili i koji je prate, na sportskom terenu i oko njega. Sve drugo je prolazno i svi drugi su u prolazu. Vojvodina ostaje i opstaje, bez obzira na krize i neprincipijelne izazove prolaznika, na krilima stihova besmrtnoga Mike: „Svi smo jedno, to je naša snaga...“
L. Bakmaz
