Жигманов: Моје именовање позитиван гест за односе Србије и Хрватске

На панел дискусији ‘‘Срско-хрватски дијалог- нове перспективе" у београдском Медија центру, коју је организовао Институт за филозофију и друштвену теорију и Фондација Фридрих Ебарт, Жигманов је рекао да сама чињеница да је представник Хрвата добио место у Влади Србије позитиван и релаксирајућ гест за српско-хрватске односе, али исто тако и то што су неки људи из прошлог сазива Владе изостали у новом кабинету.



"Одређени искораци се могу очекивати са мојим именовањем. Бићу онај који ће афирмисати позитивне вредности, вратити односе у сарадничке да би се проблеми решавали. Нисам за гурање ствари под тепих, али ствари из прошлости нас не смеју блокирати, не смемо бити таоци државних односа", поручио је Жигманов.



Он је оценио да су овом тренутку српско-хрватски односи на највишем могућем нивоу, а да су, истовремемо, односи између Србије и Хрватске, као држава на најнижем.



"Робна размена је већа од 800 милиона евра и повећана је за 35 одсто. Србија и Хрватска су једна другој међу 10 земаља са којима имају највећу трговинску размену. Културна сарадња је одлична, српски уметници са успехом наступају у Хрватској, а хрватски у Србији. Живот постоји изван државних односа, политике и таблоида. Немојте да нам Саша Матић и Петар Грашо буду узори сарадње", рекао је Жигманов.



Како је рекао, Хрвати су били учесници, али и објекти зла, јер је 95 Хрвата у Србији убијено, а о томе се не прича.



"У ситуацији смо да се због различитих интереса издвојило брутално зло и да се оно инструментализује у дневно политичке сврхе. Такође се користи за позиционирање друштва, у чему је Хрватска успешнија јер је у ЕУ и има јасну позицију ", оценио је Жигманов.



Он је поручио да ће хрватска национална мањина, ако се Србија за то одлучи, дати свој допринос њеном европском путу.



"Стало нам је да у држави у којој живимо и плаћамо порез, градимо себи перспективе", истакао је министар.



Такође, Жигманов је рекао да би двема државама узор требало да буде сарадња Хрвата из Србије и Срба из Хрватске којој, како је рекао, нико не поклања пажњу.



Ванредни професор Филозофског факултета у Загребу, историчар Хрвоје Класић истакао је да су Срби и Хрвати живели заједно 1.000 година, али да сви инсистирају на неколико година сукоба током Другог светског рата и рата деведесетих година прошлог века.



"Зашто смо се од 1.000 ухватили за тих неколико година? Погледајте Енглезе, Немце и Французе. Погледајте историју француско-немачких односа. Па, ми смо за њих мале маце", констатовао је Класић.



Он је истакао да је тренутно велики проблем то што је, како тврди, Хрватска много више напредовала од Србије и ‘‘што Србија не може да се договори сама са собом где ће и шта ће’‘.



Класић је додао да га не брину они што негирају злочине почињене у Јасеновцу или у Сребреници, јер, како је истакао, колико год их негирали, они ће остати заувек у историји.



Редовна професорка Филозофског факултета у Београду, историчарка Дубравка Стојановић истакла је да се у Србији много брине о Хрватској, али на погрешан начин, јер се Хрватска у медијима користи за продубљивње непријатељства и скретања пажње са онога шта су први проблеми државе и друштва.



Она је рекла да је лажан мит о вишевековној мржњи и сукобу Хрвата и Срба и да је историја два народа мање оптерећена конфликтима у односу на друге европске народе.



"Нажалост, то често није ни важно. Има много измишљотина о тим сукобима на које не реагује струка и друштво. Ми као историчари, нисмо пружили довољан отпор злоупотреби српско-хрватских односа. Апелујемо на наше државе да престану да их злоупотребљавају", рекла је Стојановић.



Стојановић упозорава да су, према њеном мишљењу, ратови из деведесетих остављени да се, како је рекла, крчкају за нека будућа времена, а да јој медијска извештавања, разговори и сећања из Вуковара и Книна више личе на предратна, него на послератна.



Посланица Радничке фронте у хрватском парламенту Катарина Пеовић рекла је да је национализам параван за пљачку и да ће мржње нестати када престане првобитна акумулације капитала.



"Национализам ће нестати када не буде било више шта покрасти. То је последња кост коју вам баце пре него што вас огуле до голе коже. Једни националисти друге требају, једни без других не могу", поручила је посланица у хрватском Сабору.



Она је рекла да је мит да национализам потиче од радника и да из искуства зна да је он дело елита.



"Нама као заступницима левице битно је да градимо радничку солидарност које је наднационална. Већина би увек требало да штити мањину. Било нам је најбоље када су Хрвати и Срби били заједно. Мислим да се из национализма требамо пребацити на економију, солидарност, једнакост и сарадњу", истакла је Пеовић.



Она је говорила и о истраживању хрватских економиста, према којем је стандард грађана Хрватске нижи него што је био 1974. идентичан оном из 1980, а много нижи него што је то био пре 30 година.



"Разлике у Хрватској су све веће, 17,6 одсто радно способног становништва се иселило. Данас је Хрватска Косово ЕУ", констатовала је Пеовић.