Žigmanov: Moje imenovanje pozitivan gest za odnose Srbije i Hrvatske

Na panel diskusiji ‘‘Srsko-hrvatski dijalog- nove perspektive" u beogradskom Medija centru, koju je organizovao Institut za filozofiju i društvenu teoriju i Fondacija Fridrih Ebart, Žigmanov je rekao da sama činjenica da je predstavnik Hrvata dobio mesto u Vladi Srbije pozitivan i relaksirajuć gest za srpsko-hrvatske odnose, ali isto tako i to što su neki ljudi iz prošlog saziva Vlade izostali u novom kabinetu.



"Određeni iskoraci se mogu očekivati sa mojim imenovanjem. Biću onaj koji će afirmisati pozitivne vrednosti, vratiti odnose u saradničke da bi se problemi rešavali. Nisam za guranje stvari pod tepih, ali stvari iz prošlosti nas ne smeju blokirati, ne smemo biti taoci državnih odnosa", poručio je Žigmanov.



On je ocenio da su ovom trenutku srpsko-hrvatski odnosi na najvišem mogućem nivou, a da su, istovrememo, odnosi između Srbije i Hrvatske, kao država na najnižem.



"Robna razmena je veća od 800 miliona evra i povećana je za 35 odsto. Srbija i Hrvatska su jedna drugoj među 10 zemalja sa kojima imaju najveću trgovinsku razmenu. Kulturna saradnja je odlična, srpski umetnici sa uspehom nastupaju u Hrvatskoj, a hrvatski u Srbiji. Život postoji izvan državnih odnosa, politike i tabloida. Nemojte da nam Saša Matić i Petar Grašo budu uzori saradnje", rekao je Žigmanov.



Kako je rekao, Hrvati su bili učesnici, ali i objekti zla, jer je 95 Hrvata u Srbiji ubijeno, a o tome se ne priča.



"U situaciji smo da se zbog različitih interesa izdvojilo brutalno zlo i da se ono instrumentalizuje u dnevno političke svrhe. Takođe se koristi za pozicioniranje društva, u čemu je Hrvatska uspešnija jer je u EU i ima jasnu poziciju ", ocenio je Žigmanov.



On je poručio da će hrvatska nacionalna manjina, ako se Srbija za to odluči, dati svoj doprinos njenom evropskom putu.



"Stalo nam je da u državi u kojoj živimo i plaćamo porez, gradimo sebi perspektive", istakao je ministar.



Takođe, Žigmanov je rekao da bi dvema državama uzor trebalo da bude saradnja Hrvata iz Srbije i Srba iz Hrvatske kojoj, kako je rekao, niko ne poklanja pažnju.



Vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu, istoričar Hrvoje Klasić istakao je da su Srbi i Hrvati živeli zajedno 1.000 godina, ali da svi insistiraju na nekoliko godina sukoba tokom Drugog svetskog rata i rata devedesetih godina prošlog veka.



"Zašto smo se od 1.000 uhvatili za tih nekoliko godina? Pogledajte Engleze, Nemce i Francuze. Pogledajte istoriju francusko-nemačkih odnosa. Pa, mi smo za njih male mace", konstatovao je Klasić.



On je istakao da je trenutno veliki problem to što je, kako tvrdi, Hrvatska mnogo više napredovala od Srbije i ‘‘što Srbija ne može da se dogovori sama sa sobom gde će i šta će’‘.



Klasić je dodao da ga ne brinu oni što negiraju zločine počinjene u Jasenovcu ili u Srebrenici, jer, kako je istakao, koliko god ih negirali, oni će ostati zauvek u istoriji.



Redovna profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, istoričarka Dubravka Stojanović istakla je da se u Srbiji mnogo brine o Hrvatskoj, ali na pogrešan način, jer se Hrvatska u medijima koristi za produbljivnje neprijateljstva i skretanja pažnje sa onoga šta su prvi problemi države i društva.



Ona je rekla da je lažan mit o viševekovnoj mržnji i sukobu Hrvata i Srba i da je istorija dva naroda manje opterećena konfliktima u odnosu na druge evropske narode.



"Nažalost, to često nije ni važno. Ima mnogo izmišljotina o tim sukobima na koje ne reaguje struka i društvo. Mi kao istoričari, nismo pružili dovoljan otpor zloupotrebi srpsko-hrvatskih odnosa. Apelujemo na naše države da prestanu da ih zloupotrebljavaju", rekla je Stojanović.



Stojanović upozorava da su, prema njenom mišljenju, ratovi iz devedesetih ostavljeni da se, kako je rekla, krčkaju za neka buduća vremena, a da joj medijska izveštavanja, razgovori i sećanja iz Vukovara i Knina više liče na predratna, nego na posleratna.



Poslanica Radničke fronte u hrvatskom parlamentu Katarina Peović rekla je da je nacionalizam paravan za pljačku i da će mržnje nestati kada prestane prvobitna akumulacije kapitala.



"Nacionalizam će nestati kada ne bude bilo više šta pokrasti. To je poslednja kost koju vam bace pre nego što vas ogule do gole kože. Jedni nacionalisti druge trebaju, jedni bez drugih ne mogu", poručila je poslanica u hrvatskom Saboru.



Ona je rekla da je mit da nacionalizam potiče od radnika i da iz iskustva zna da je on delo elita.



"Nama kao zastupnicima levice bitno je da gradimo radničku solidarnost koje je nadnacionalna. Većina bi uvek trebalo da štiti manjinu. Bilo nam je najbolje kada su Hrvati i Srbi bili zajedno. Mislim da se iz nacionalizma trebamo prebaciti na ekonomiju, solidarnost, jednakost i saradnju", istakla je Peović.



Ona je govorila i o istraživanju hrvatskih ekonomista, prema kojem je standard građana Hrvatske niži nego što je bio 1974. identičan onom iz 1980, a mnogo niži nego što je to bio pre 30 godina.



"Razlike u Hrvatskoj su sve veće, 17,6 odsto radno sposobnog stanovništva se iselilo. Danas je Hrvatska Kosovo EU", konstatovala je Peović.