Желимо да војвођанске фирме инвестирају и у друге државе

Развојна агенција Војводине је, како каже, настала стапањем ВИП фонда и Агенције за регионални развој Војводине и сада, с мањим бројем људи него што су имале те две институције, ради на привлачењу инвестиција те подстицању запошљавања.

У prеthodnе две године у малим и средњим предузећима, првенствено домаћим, на основу субвенција отворено је око 1.900 радних места, 40 компанија је добило новац за обнову опреме – у питању је искључио куповина нове опреме у у Војводини. Сви пројекти за које су дате паре, без обзира на то одакле су компаније долазиле, морају се спровести у Војводини, што значи да су и ти људи запослени у Војводини. Такође, ставили смо акценат на запошљавање људи у мање развијеним локалним самоуправама, да остану тамо да живе, јер видимо колики је проблем што миграција изван државе, што интерне миграције, рекао је наш саговорник.

Жежељ је навео да број незапослених у Војводини константно пада и сада је на испод девет процената, али не само заслугом рада РАВ-а већ и Републичке и Покрајинске владе и Развојне агенције Србије.

Наставили смо да радимо на привлачењу страних инвестиција. У prеthodnе две године отворено је више од 1.000 радних места у самосталном раду Развојне агенције Војводине, а у сарадњи с Развојном агенцијом Србије још 800 до 900 нових радних места, појаснио је Жежељ.

РАВ је у протеклом периоду водио представнике домаћих компанија на стручне сајмове у иностранству. У септембру прошле године ишли су на сајам „Ауто-механика“ у Франкфурту, где су водили представнике шест домаћих компанија, од којих су на том сајму три склопиле уговоре с иностраним партнерима, а у јануару ове године представници домаћих компанија посредством РАВ-а ишли су на берлински сајам „Фрут лоџистик“, највећи сајам свежег и смрзнутог воћа и поврћа на свету.

Осим што издвајамо веће своте компанијама које улажу у неразвијене општине у Војводини, урадили смо и „интервентни план“. Тај документ смо припремили за пет општина у јужном Банату, међу којима је и Опово, које је у четвртој категорији по развијености, односно неразвијености. Урадили смо анализу ресурса у тим локалним самоуправама, покушали да објединимо и да видимо шта та целина, односно четири плус једна општина, може понудити потенцијалном инвеститору. Намера је да створимо три развојна пројекта који би сутра могли бити развојна шанса тим општинама. Сигурно је да тамо не може доћи инвеститор који запошљава више од 1.000 људи јер тамо нема толико незапослених. Урадили смо анализу и у наредни месец до два направићемо предлог три мере, на основу којих ће Покрајинска влада у наредном периоду издвојити новац и подржати развојне мере за те општине. Анализу смо покренули и за две општине у Сремском округу, које спадају у трећу категорију развијености, а то су Шид и Ириг. Идеја је да и за њих у наредних шест месеци имамо предлог три мере које би им могле помоћи, нагласио је Никола Жежељ.

Од осам компанија које смо водили са собом, седам је, захваљујући контактима, успоставило пословне договоре с иностраним фирмама. И то су новине које су оснивањем Развојна агенција Војводине у овом новом формату остварене, истакао је Жежељ.

Он је навео да РАВ има три улоге: да финансијски потпомаже привредни развој кроз улагање у производњу и запошљавање, да заинтересованим привредницима даје потребне информације и повеже их с потенцијалним пословним партнерима, док је трећа улога промоција привредника.

У ранијем периоду промовисали смо потенцијале Војводине, индустријске зоне и број незапослених. Данас је ситуација већ мало другачија. Наставили смо то и даље да радимо, али настојимо да промовишемо домаће привреднике, да њима проналазимо начине да се укључе у ланце добављача великих компанија, да постану партнери и сарадници и, на крају, да постану извозници, што у суштини заиста јесте основа здраве и развијене државе. Надамо се да ћемо доћи у ситуацију да ћемо за потребе домаћих привредника тражити индустријску зону негде у иностранству, казао је Жежељ.

РАВ функционише у оквиру Покрајинског секретаријата за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу и кроз конкурсе и заједничке мере које спроводе РАВ и Секретаријат, више од милијарду динара је у протеклу годину и по уложено у привреду, од чега је 90 одсто отишло домаћим компанијама. С око 800 милиона динара је финансирано отварање нових радних места, а с око 250 милиона набавка опреме предузећа.

У сарадњи са Покрајинским секретраријатом за пољопривреду, представници секретаријата за регионални развој и РАВ утврдили су предлог мера које  би требало да буду усмерене ка задругама. До сада задруге нису могле да буду кориснице субвенције, а на основу сарадње са њима, једна од задруга била је излагач на сајму „Фрут лоџистика“ у Берлину.

Дошли смо до закључка да су у задругама почели једни другима да верују да, покушавају да су остваре кохезију да почну заједно да раде. Идеје да задругама помогнемо на неколико начина. Један је да унапреде рад самих задруга увођењем нових технологија у пољопривреди. Ми смо то назвали прецизна пољопривреда. Ту је и промена начина паковања, амбалажирања, дистрибуције и промоције сопствених производа јер имамо ситуацију да Русија као тржиште која је куповала јабуке на гајбе се лагано затвара за нас. Морамо да отварамо нова тржишта и на неким новим алтернативним тржиштима морате да промените начин наступа. Да би смо помогли њима да промене начин презентације, промоције паковања и амбалажирања, идеја је да то буде суфинансирано од стране Покрајинске владе, указује Жежељ.

У сарадњи с Покрајинским секретраријатом за пољопривреду, представници Секретаријата за регионални развој и РАВ утврдили су предлог мера које би требало да буду усмерене ка задругама. До сада оне нису могле бити кориснице субвенције, а на основу сарадње с њима, једна од задруга била је излагач на сајму „Фрут лоџистик“ у Берлину.

Жежељ је рекао да се приликом давања свих субвенција траже искључиво банкарске гаранције за покривање новца који дају и да више не може да се деси да магацини Покрајинске владе буду затрпани робом, већ, ако неко не испуни своју обавезу, новац ће бити враћен у покрајински буџет са затезном каматом.

За сада таквих случајева нема. На основу анализе првих конкурса из 2017. године, од 250 милиона које смо доделили, све компаније имају три године да испуне услове, а за годину су испуниле 96,5 процената. То су резултати из марта 2019. године, па можда су сви услове испунили, напоменуо је директор РАВ-а Никола Жежељ.

Жежељ је рекао да ће нови конкурс за запошљавање и куповину нове опреме за предузећа бити расписан након ребаланса покрајинског буџета.

Очекујемо да ребаланс буџета буде у септембру, а од приватизације „Луке Нови Сад“ очекује се да ће се у буџет Војводине слити близу четири милиона евра. Ја се надам да ће та цифра у целом износу бити искоришћена за подршку привредницима. Но, остаје да сачекамо ребаланс и да видимо колико ће новца бити опредељено за ту сврху. Анализом реализације досадашњих субвенција, дошли смо до закључка да у наредном периоду морамо да појачамо своте које су неопходне произвођачима за набавку нове опреме. У појединим регионима и градовима Војводине нема довољно радне снаге за одређене врсте стручних послова. Сада већ морамо да размишљамо о томе да домаћој привреди помажемо тако што ћемо јој омогућити савременију опрему за производњу и наша препорука за наредни конкурс ће бити да оставимо линију за нова радна места јер постоји потреба за тим у неким општинама, али да се сума који се додељује за куповину нове опреме повећа или удвостручи, што би можда било и најбоље. Јер, за један динар који дајемо за нова радна места, имали смо потражњу два – два и по динара, док на конкурсу за опрему за један динар имамо потражњу од пет динара, а на прошлом конкурсу је било и десет, појаснио је директор РАВ-а.

Александар Савановић