ЗАСЕДАЛА СКУПШТИНА ВОЈВОДИНЕ Приходи од привреде надмашили сва очекивања
Посланици у Скупштини Аутономне Покрајине Војводине усвојили су на јучерашњој седници извештај о реализацији покрајинског буџета за 2022. годину, као и остале предложене тачке дневног реда.
Највише расправе, како се очекивало, било је управо поводом завршног рачуна прошлогодишњег буџета где су аргументе укрстили власт и опозиција. Док су представници владајуће већине задовољни реализацијом прошлогодишњег буџета, опозиција је изнела низ замерки, али то није утицало на његово усвајање.
Покрајински секретар за финансије Смиљка Јовановић, образлажући завршни рачун буџета за 2022. годину изјавила је да је и у прошлој години с приходне стране евидентирана снажна привредна активност, јер су порасли значајно порески приходи, што је утицало да буџет од првобитно планираних 88,4 милијарди, након два ребаланса, достигне до износа од 96,67 милијарди динара.
Планирани капитални део буџета за 2022. годину износио је 29,3 милијарде динара, а реализација је износила 23,8 милијарде динара. Јовановић наводи да је то изузетно добар резултат јер се ради о пројектима чији се период извођења радова не подударају са буџетском годином. Од значајнијих пројеката у прошлој години покрајинска секретарка за финансије навела је изградњу централног постројења за пречишћавање отпадних вода у Малом Иђошу, санацију постројења за дезинфекцију пијаће воде у Бачком Петровцу и доводник воде од града Вршца до северне индустријске зоне у Вршцу.
– У области саобраћаја имамо рехабилитацију саобраћајнице Беочин-Бешеново, саобраћајну инфрастуру у Чуругу, рехабилитацију коловоза у насељеним местима: Међа, Српски Итебеј и Нови Итебеј, Житиште, Банатско Карађорђево, Торда, Банатско Вишњићево и Равни Тополовац. Имамо и реконструкцију саобраћајнице са инфраструктуром Улице Цара Лазара у Панчеву. У области образовања, имали смо доградњу школског објекта у Прешколској установи „Бамби” у Сефкерину. У области здравства пројекат Унапређење радиолошке терапије и потребе приоритетне набавке линеарног акцелератора са пратећом опремом и реконструкцијом простора за смештаиј и за потребе Института за онкологију у Војводине – нагласила је Смиљка Јовановић.
Опозиција је имала разне примедбе, а Александар Оџић, испред Посланичке групе „Војвођански фронт“ коју чине посланици Лиге социјалдемократа Војводине и Војвођанске партије подсетио је да су њихови посланици гласали против доношења прошлогодишњег буџета, па да, самим тим, неће гласати ни за усвајање завршног рачуна. Као кључну примедбу поновио је одсуство закона о финансирању надлежности Војводине.
Посланик Савеза војвођанских Мађара Карољ Ковач нагласио је да у извршењу буџета, највеће учешће у укупно извршеним расходима имао Покрајински секретаријат за образовање, управу, прописе и националне мањине – националне заједнице са 99,17 одсто, а тим секретаријатом управо руководе кадрови СВМ.
Посланик Социјалистичке партије Србије Александра Ђанковић казала је да је позитивна оцена ревизије покрајинског буџета у протекле четири године доказ континуитета у транспарентности и тачности извештавања као и поштовање свих закона и прописа приликом извршавања буџета.
Посланик Српске радикалне странке Марина Недељковић упитала је да ли од готово 100 милијарди прошлогодишњег буџета грађани у Зрењанину имају питку воду и да ли се по већини банатских села и даље вози по калдрми и земљаним путевима уместо по асфалту.
Посланик Српске напредне странке Ненад Боровић доста исцрпно је прошао по ставкама реализованог буџета, посебно се осврнувши на висок проценат реализације буџета за капитална улагања од 82 процента, односно нешто преко 21 милијарде динара, што је, како је рекао, изузетно добро остварење, поготово у области путне привреде где је реализовано преко 90 одсто, односно пољопривреде са 87 процената. Он је указао на константан раст буџета, а поготово у области капиталних улагања.
Скупштинска седница почела је минутом ћутања за жртве пуцњава у Основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду и селима у околини Младеновца које су се догодиле почетком маја.
– Укупно остварени приходи и примања су 99,85 милијарди динара или за 3,28 посто преко планираног обима, што је пре свега резултат већег остварења пореских прихода. Наиме, пореских приходи остварени су за 4,5 милијарде динара више од планираног износа и то пре свега од прихода од пореза на добит. Очекивања веће наплате овог пореза најављене су већ приликом усвајања другог ребаланса буџета у августу 2022. године, када је то веће остварење пројектовано у износу око три милијарде динара. Међутим, како је тада и образложено, одлучили смо се за конзервативнију процену управо због нестабилности овог пореског облика, а и због неповољних и непредвидивих околности изазваних кризом на глобалном нивоу. Мање остварење прихода од планираних у највећем обиму бележе трансферна средства од другог нивоа власти и то је за 1,2 милијарде динара. У структури прихода приметна је позитивна промена, јер уступљени приходи чине чак 41,87 одсто, што је за 10 процената више у односу на 2020. годину – казала је Смиљка Јовановић.
Међу значајним, вишегодишњим пројектима чија је реализација у току, а чији се завршетак очекује ове године, покрајинска серетарка за финансије навела је Изградњу објекта Каменице 3 и набавку опреме, пројекат аутоматског система одбране од града на територији Војводине, који је започет 2021. године и обухвате ракетне центре Фрушка гора, Бајша и Самош, у последње побројаном ракетном центру очекује да ће посао бити завршен до краја ове године. Ту је и обнова путне мреже у Новом Саду и реконструкција Каменице 1.
Јучерашњој седници присуствовали су представници УНДП-а и Швајцарске канцеларије за сарадњу који су, како је нагласио Пастор, заслужни за обнављање техничке опреме која се користи у раду Скупштине Војводине, пре свега разгласа и рачунарског праћење рада е-парламента.
– Добродошли и хвала на помоћи коју смо од вас добили. Видећемо заједно како то сада функционише – обратио се председник Скупштине Војводине гостима из иностранства.
А. Савановић