Заседа Покрајинска Скупштина: Сремски Карловци и „Најбоље из Војводине”

Покрајинска администрација Игора Мировића је уз тај предлог доставила парламенту и текст предлога правног акта.

На дневном реду данашње седнице такође је и Предлог покрајинске скупштинске одлуке о установљавању знака „Најбоље из Војводине“. Предлог одлуке је припремио покрајински секретаријат за привреду и туризам у којем наводе за наш лист да доделом знака „Најбоље из Војводине“ жели да се подстиче промоција привреде и туризма на територији Војводине и локалних самоуправа.

- Ознака јача тржишни приступ пословању, подстиче конкурентност, ствара поверење код потрошача, јача везе с постојећим клијентима и шири мрежу нових  пословних партнера, а уједно значи и загарантовану промоцију у земљи и иностранству“ – истичу у секретаријату.

Културно-историјско наслеђе од националног значаја

Нови законски пројект, који би требао да замени застарели закон о Сремским Карловцима, стигао је из Покрајинске владе  пред покрајинске посланика после четворогодишње паузе, с обзиром на то да у мандатном периоду  између 2016. и 2020. није ниједан предлог закона отишао из Војводине у  Народну скупштину.  Ради се о веома значајном правном акту који се односи на очување, ревитализацију, реконструкцију, обнављање и уношења новог духа у културно-историјско наслеђе од националног значаја у Сремским Карловцима.

Како нам је раније председник Скупштине Војводине Иштван Пастор рекао у суштини основна намера доношења закона се не мења јер и даље је намера да се створе претпоставке за очување, ревитализацију, обнављање историјског наслеђа Сремских карловаца у сваком погледу. По овом Предлогу закона би и даље Републичка Влада утврђивала програм реконструкционих радова у Сремским Карловцима на период од годину дана, или дуже време. Новина је да би овај закон требао да омогући да поред средстава из републичког buyеta у програм реализације укључе и покрајинска и општинска средства и као и новац фондова Европске уније у складу са законом. То раније није било могуће.

Константним оцењивањем намера је да се обухвати што шири спектар производа и услуга како би знак „Најбоље из Војводине“ понели произвођачи: воћа и поврћа, прерађевина од воћа и поврћа, семена, уља, меса и производа од меса, млека и млечних производа, кондиторских, пекарских производа и тестенина, алкохолних пића, дестилата воћа, вина, пива, меда, лековитог биља и производа од лековитог биља, занатских производа.

„Ознака о успостављању знака донета је 2004. године, и последњи пут додељена 2016. године. Одлуком се прописују поступак за успостављање знака и право на његово коришћење. За разлику од важеће одлуке, нова предвиђа давање на коришћење ознаке и пружаоцима услуга из домена туризма, а знак је незнатно редизајниран.“, наводе у секретаријату.

Право на коришћење знака у области привреде и туризма имају правно лице, предузетник физичко лице или други организациони облици, који се баве производњом робе и пружањем услуга, односно организатори програма и манифестација, који има седиште, односно пребивалиште, на територији Војводине.

Право на коришћење знака има произвођач за одређени производ или за одређену услугу, који се по начину производње, квалитету, коришћеним сировинама и/или састојцима, по свом хемијском саставу, физичким, микробиолошким и органолептичким својствима, начину производње или према некој другој карактеристици јасно разликују од других производа или услуга исте категорије и који потичу са територије АП Војводине.

Важно је рећи, кажу у секретаријату, да ово није ознака географског порекла, без обзира на то што је прописано да за ознаку „Најбоље из Војводине“ могу да конкуришу само произвођачи роба, пружаоци услуга и организатори манифестација са територије АП Војводине. Решење о давању сагласности о коришћењу знака доноси Покрајинска влада. Право на коришћење знака додељује се на три године, са контролом сваке године, уз могућност да произвођач или организатор имају право да обнове захтев за продужење права на коришћење знака.

На дневном реду Скупштине Војводине су такође и предлог Покрајинске скупштинске одлуке о изради измена и допуна просторног плана подручја посебне мреже коридора саобраћајне инфраструктуре на основном правцу државног пута и реда број 24 Суботица-Зрењанин–Ковин; затим годишњи извештај о пословању Развојне агенције Војводине за 2019, извештај о пословању Покрајинског завода за равноправност полова за 2020. И годишњи извештај покрајинског заштитника грађана за 2020.

Е. Марјанов

Покрајинска влада донела је јуче Покрајински акциони план запошљавања у АП Војводини за 2021. годину, у коме су као приоритети политике запошљавања истакнути – отварање нових радних места, улагање у људске ресурсе и подстицање социјалне инклузије на тржишту рада. За реализацију мера активне политике запошљавања обезбеђена су 42 милиона динара из покрајинског buyеta.

Покрајински акциони план запошљавања основни је инструмент спровођења активне политике запошљавања на територији АП Војводине. Планом се дефинишу циљеви и приоритети политике запошљавања и утврђују мере које ће бити реализоване, чиме би се омогућило одрживо повећање запослености на територији АП Војводине. Овај документ је сачињен у складу са правцима и циљевима Стратегије запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године.

На јучерашњој седници донет је и закључак да се покрене поступак преноса права јавне својине Републике Србије на АП Војводину над објектом ТВ торањ „Иришки венац” у Сремској Каменици.

У закључку се наводи да је ТВ торањ „Иришки венац” претрпео оштећења током бомбардовања 1999. године, те да је неопходна санација, јер је његов значај вишеструк, како у архитектонском смислу, тако и због развоја туристичке понуде Фрушке горе и тог дела Срема. За израду пројектно-техничке документације за реконструкцију ТВ предајника „Иришки венац” и изградњу пратећих садржаја у непосредној близини тог објекта, предвиђена су средства у износу од 11 милиона динара.     

Е. Д.