ВУЧИЋ ЗА „ФАЈНЕНШЕЛ ТАЈМС”: ЕУ никада није Србији пружала толику подршку као Украјини
Председник Србије Александар Вучић изјавио је за „Фајненшел тајмс” да нема ништа против украјинског народа, али да ниво подршке ЕУ Украјини, додељивање статуса кандидата за чланство у ЕУ у року од годину дана од датума подношења захтева и могуће отпочињање преговора о чланству следеће године - показује да таква политичка подршка никада није постојала за Србију.
Британски лист подсећа да је Кијев поднео захтев за чланство у фебруару 2022, неколико дана након почетка сукоба у Украјини, а само четири месеца касније додељен је статус кандидата. Насупрот томе, Београд је чекао више од четири године за почетак преговора о чланству.
Стога се у тексту „Фајненшел тајмса”, како преноси Политика, констатује да су поједини лидери Западног Балкана фрустрирани што Украјина престиже њихове земље у придруживању ЕУ.
Преговори Србије и ЕУ су у застоју због неколико питања, међу којима је и, како стоји, „неуспех Београда да нормализује односе са Косовом”.
Подсећа се и да је Србија једина држава Западног Балкана која није увела санкције Русији, што је, како се наводи, умањило њене изгледе за чланство у ЕУ.
Лист подсећа и на још један безуспешан састанак у оквиру дијалога Београда и Приштине у четвртак у Бриселу и указује да је потом високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Ђузеп Борељ рекао да „без нормализације неће бити европске будућности ни за Косово, ни за Србију”.
Ипак, Вучић за „Фајненшел тајмс” каже да одлагање чланства не одражава реалност у Србији, за коју истиче да је „у много бољем стању него што су биле Румунија и Бугарска 2007, када су ушле у ЕУ”.
"Ко зна шта ће се догодити за седам година?"
Вучић је указао и на опадајућу способност ЕУ да прими нове чланице.
„Најпре смо чули за 2025, сада за 2030. Ко зна шта ће се догодити за седам година? Апсорпциона моћ ЕУ није већа него што је била”, оценио је Вучић.
У тексту се помиње и недавно одржан 18. Бледски стратешки форум са ког је председник Европског савета Шарл Мишел поручио да Европска унија мора да буде спремна на проширење до 2030. године, истичући да то подразумева земље Западног Балкана, преноси Спутњик.
Након те Мишелове изјаве, албански премијер Еди Рама је довео у питање наведену циљну годину, примећујући да случај Украјине показује да рат може да убрза приступање.
„Ко треба кога да нападне на овом панелу да брже добије чланство?”, упитао је у шали Рама на једном од панела, па додао да „Бугарска може да нападне Северну Македонију, Хрватска може да нападне Србију, Србија може да нападне Косово, а Босна може напасти саму себе”.
(Kurir.rs/Politika)
